Дуално образовање: Који профили радника недостају српској привреди?

Образовање по мери привреде у Србији се спроводи једанаест година кроз модел дуалног образовања. До сада је кроз њега прошло око 22.000 ученика, а међу пионирама тог концепта је крагујевачка средња школа "Кнез Александар Карађорђевић". Иако је у понуди стотинак образовних профила, одређена производна занимања и услуге и даље недостају послодавцима.

Образовне профиле креира привреда. Стотинак ученика крагујевачке школе "Кнез Александар Карађорђевић", и настава и компаније припремају за посао.

„Кроз само практичан рад ми можемо да научимо најбоље да радимо на ЦНЦ машини и у фирмама видимо каква је процедура и мислим да је ефикасан само начин да нам покаже какав може посао да нам буде након школовања“, наводи Огњен Радосављевић, ученик школе "Кнез Александар Карађорђевић" у Крагујевцу.

Школовање према потребама тржишта захтева и отварање нових програма по моделу дуалног образовања. Широка лепеза занимања, првенствено у области индустријске производње, стуб је раста крагујевачких компанија.

„Многе компаније и у овом тренутку траже одређене профиле, а ми покушавамо да дођемо до евентуално ученика који нису нашли посао и једноставно не успевамо“, рекао нам је Синиша Којић, директор школе "Кнез Александар Карађорђевић" у Крагујевцу.

Удружене настава и пракса, "избрусиле" су од ђака врхунске мајсторе.

„Зато је добро да наша деца обављају праксу у тим системима која су технолошки на највишем нивоу и да буду врхунски стручњаци и добро плаћени“, сматра Синиша Којић, директор школе.

Ипак, и даље нема довољно младих који уписују занатске смерове. Недостатак кадрова одређених профила, изазов је за крагујевачке послодавце као и привреду Србије.

„Технички занати, технички позиви - роботичари, мехатроничари, људи који се баве одржавањем индустријских машина, оператери на индустријским машинама, али и инжењери који се баве пројектовањем“, наводи Милан Боснић, директор Националне службе за запошљавање.

Кадрови недостају и у грађевини, угоститељству. Намера је да се тај јаз премости кроз обуке и преквалификације људи који дуго чекају на посао или желе да га промене.

Краткорочни програми едукације у складу са потребама више компанија, или чак потребама само једне компаније, посебно оне које остварују огроман раст и које на крају крајева имају осетан утицај на раст БДП-а Србије“, наглашава Предраг Лучић, директор РПК Крагујевац.

Стабилан привредни раст захтева брзе промене тржишта рада које прати пулс компанија. То је императив у условима глобалних економских кретања.