Како су мештани једног пожаревачког села преко ноћи постали житељи суседног, а нису напустили своје домове

Са својих 67 година Светозар Анђелић из Братинца код Пожаревца преко ноћи постао је мештанин три километара удаљеног Бубушинца, а да није напустио свој кућни праг. Бар тако стоји у његовој личној карти. Да иронија буде већа, у истој кући живе његова жена и ћерке, али са пребивалиштем у Братинцу.

"Сва три детета су ми ишла у Братинац у школу, са моје стране десне испред се налазила пошта поред моје куће звала се Братинац, била је пивара, изнад мене имате задругу, била је Братинац, доле старо игралиште играо сам фудбал Братинац. Уписан сам у књигу држављана у МЗ Братинац и ја и супруга. Направио сам гробницу у Братинцу, мајку и оца сам сахранио и ја и моја супруга ћемо да се сахранимо у Братинцу", каже Светозар Анђелић из Братинца.

Исти је проблем у свим домаћинствима на левој страни старог пута Ђердапске магистрале који пролази кроз Братинац. Настао је када су мештанима почеле да истичу личне карте, а Министарство унутрашњих послова сада адресе уписује на основу Листа непокретности Републичког геодетског завода који за ове парцеле показује да припадају катастарској општини Бубушинац готово од оснивања Катастра. Иако катастарска општина није исто што и месна заједница и по закону лист непокретности није једини начин за упис адресе, утемељена је таква административна пракса.

"Предали смо захтев у општини Пожаревац да нам се омогући да припаднемо селу Братинцу. И молим надлежне органе да нам изађу у сусрет и да нам учине, јер то је нормално да ако немамо никакве додирне тачке са Бубушинцом, а све са Братинцом и целог живота смо били Братинац, мислим да је праведно да се то тако уради", објашњава Драган Ивковић из Братинца.

Док чекају решење, за које нам нико није потврдио надлежност, ово ће остати још једна од административних заврзлама са којима живот тешко излази на крај.