Војска Србије расписала конкурс за резервне официре авијације

Поглед преко ограде нишког аеродрома, одредио је Петров будући позив. Поглед из војног авиона учинио је исто за Виктора.

„Ја сам живео поред аеродрома, гледао сам авионе како лете и машатао сам о томе да постанем пилот“, каже поручник Петар Илић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

„Кокпит ваздухоплова уједно и најлепша канцеларија“, сматра поручник Виктор Теодосић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

Младиће и девојке до 30 година, које привлачи исто или желе да са земље управљају даљински пилотираним вазудухопловима могу да постану пилоти Восјке Србије. Иако су пропустили прилику да упишу Војну академију. Уколико су завршили факултет и имају најмање 240 академских бодова, до краја марта могу да се пријаве на конкурс и уђу у селекцију за похађање курса резервних официра авијације. А на првом кораку их чека безбедносна и здравствена провера.

 „Где се проверава способност и здравље кандидата и након тога специјалистички ваздухопловни прегледи у склопу ваздухопловно медицинског института на Војно медицинскиј академији. Ко испуни одређене услове, након тога приступа падобранској и селективној летачкој обуци“, објашњава поручник Виктор Теодосић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

„Кандидати који буду успешно задовољнли све критеријуме селекције биће упућени на тај курс војно-стручног оспособљавања и он ће се састојати из теоретског и практичног дела где се стичу основна знања која су неопходна да би се приступило летачкој обуци“, наводи поручник Петар Илић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

Радни однос у Војсци Србије заснивају одмах по успешном завршетку курса резервних официра. Али летачки знак заслужиће тек када подједнако успешни буду и на летачкој обуци у јединицама.

„Сваком младом човеку би, пре свега, препоручио да искуша себе. Занимање пилота је стресно и веома захтевно и изазовно, али лепота коју доноси летење вредна је сваког труда рада. Сваки дан су неки нови изазови и искушења“, каже поручник Виктор Теодосић.

„Сматрам да је једна врло часна професија због тога што наша војска баштини једну дугу и светлу традицију и зато што је част бити део српске војске“, наводи поручник Петар Илић.

Пут до писта на аеродромима у Батајници, Лађевцима и Нишу није ни кратак, нити лак. Али први корак до самосталног лета и места међу Петровим и Викторовим саборцима се прави пријавом на конкурс.