Општина Александровац уручила решења за првих шест породица са статусом родитељ неговатељ

У Расинском округу, поред Крушевца, Трстеника и Ћићевца, скупштина општина Александровац донела је одлуку о стицању права за статус родитељ неговатељ. Потписано је 6 решења. Мирослав Татић из села Гаревина, као родитељ неговатељ добијаће месечно плату, на нивоу минималне зараде у Србији.

Сваки човек има хиљаду жеља, а болестан само једну – да буде здрав. Ивана Пантић и Мирослав Татић посветили су живот лечењу своја два сина.

„Ја не радим, супруга не ради јер морамо да будемо 24 сата са децом. Са овом помоћи која је сада родитељ неговатељ, општина Александровац нам је дала ветар у леђа да се боримо за ту децу. Не само ја да се борим за ту децу, него сви родитељи који имају исти проблем, да буду јаки, да се боре за своју децу, да им дају неки бољи живот и боље услове за живот“, каже Мирослав Татић, родитељ неговатељ из Гаревине.

Шестогодишњи Вукашин болује од аутизма, а старији Василије, који се налази са мајком на лечењу у Истанбулу има Прадер – Вилијамов синдром, ретку болест која доводи до дисфункције региона у мозгу за регулацију апетита.

„Баш сам питала доктора, ендокринолога који га лечи. Он је рекао да такав случај нису имали да дете има 144 кила са непуних 10 година“, истиче Ивана Пантић из Гаревине.

Центру за социјални рад у Александровцу поднето је 16 захтева за статус родитељ неговатељ.

Емина Миљковић Тодоровић из Центра за социјални рад објашњава: „Услов за остваривање права, улогу родитељ неговатељ јесте да дете мора да буде корисник увећане туђе неге и помоћи, корисници социјалне помоћи.“

„Родитељи самим тиме што су везани за своју децу, везани су 24 сата за њих и због обавеза према њима не могу да раде. Тако да је ово неки вид финансијске помоћи породицама. По нашој одлуци, општине Александровац издвојићемо сваком родитељу минималну зараду на нивоу републике уз пратеће доприносе“, наглашава Јелена Пауновић, председница Општине Александровац.

Велику помоћ у лечењу Василија и Вукашина Татића пружају и комшије из села Гаревина.

„Ми као село, у склопу могућности, имамо и два фудбалска клуба у нижим ранговима такмичења. Преко клубова покренемо по неку акцију, скупимо неки новац, позовемо пријатељ и трудимо се да олачкшамо колико је то могуће“, закључује Милан Татић, из Гаревине.

Солидарност и љубав ујединили су жупске хуманитарце. Бројним акцијама омогућено је лечење Василија Татића у Турској.