Да ли се препоручује рана прихрана пшенице?

Слободан Илић из Мајура код Шапца, јесанас је озиме усеве посејао на 50 хектара. Задовољан је изгледом и стањем пшенице коју је прошле седмице прихранио минералним ђубривом.

„Ишли смо од 150 до 200 кг уреје по хектару. Ово што је пало јуче 30 так литара, по квадратном метру кише, онако тихе и лепе. Мислим да се то не може надокнадити ни са чим. Све што је прихрањено, јесте да ће полако сад да се слеже то, да се све ђубриво које је бачено на парцеле полако топи, и да силази у коренов систем, да може биљка да користи“, наводи Слободан Илић, из Мајура код Шапца.

Стањем усева задовољни су и стручњаци, али не и начином на који их пољопривредници прихрањују. Кажу да ту агротехичку меру не треба радити као некада, по традацији, већ уз консултацији са агрономима.

Јован Сушић, из ПССС Шабац каже да има оних који то прихватају. „Има оних који то раде по неком традиционалном начину. Комшија убацио џакове у приколицу и идемо да прихрањујемо. Нико не води рачуна о томе шта струка каже, иако молимо све наше произвођаче да се мало уразуме, и да воде рачуна, економски да појефтине производњу, јер смо у великим проблемима, што климатским, што поражавајућим ценама“

Препорука је да се на основу анализе земљишта, одреди количина минералног ђубрива, и да се у последњој седмици фебруара прихани усев.

„Сејем и јечма, сејем и зоби, имам десет хектара укупно три хектара јечма, и хектар зоби. Од 400 до 500 кг, ђубривом Уреом“, истиче Јован Живановић. из Богосавца.

Јован Сушић, из ПССС Шабац додаје: „Да урадимо лако приступачни азот који се налази тренутно на парцели да би на основу тога могли да утврдимо количину азота за дату културу. Све остало није добро. Или ћемо бацити превише, или ћемо бацити премало. Ранија прихрана није добра, зато што су временски услови неповољни, значи, почињемо са прихраном када се стално устале више температуре, кад биљка почне фотосинтезу и кад она треба тај азот који смо ми додали“. На питање - шта они који су то веч учинили, одговара: „Ништа, они су већ на губитку, они су бацили. Она стара, идем да бацим. Значи они су бацили, они нису прихранили“.

Савет је и да се пшеница прихрани у два наврата.

Шабачки пољопрвиредници увећали су површине под пшеницом. Јесенас је том културом засејано 25% више парцела него годину дана раније. Разлог томе су климатске промене, и сигурнији род у односу на културе које се сеју у пролеће.