У славу доброте и толеранције у Сремској Митровици откривен споменик омиљеном суграђанину Јуси
На иницијативу групе грађана, после 12 година, Сремска Митровица добила је јединствен споменик посвећен добром човеку, чувеном просјаку Јуси, који је данас откривен у центру овог древног града испред градске бибилотеке. Новац за споменик, без помоћи града, прикупили су Митровчани.
Споменик човеку који је био просјак, али и добри дух Сремске Митровице, постављен је баш на месту где је некада заустављао људе и разговарао са њима. Шефик Алимановић, звани Јуса, остао је симбол толеранције и једног времена као насмејан, доброћудан и хуман човек.
“Он је био и просјак и Ром, али и џентлмен, био је човек кога смо радо сретали овде, који је био колпортер Сремских новина, значи радио је у медијима, и био је врло поштен, више пута је проланазио изгубљене ствари и пријављивао овде у СУП”, каже Слободан Симић, из Иницијативе за постављање споменика.
Иако је живео у оскудици, кажу да је Јуса милостињу делио са другима, а о својим мукама није много говорио осим да само сиромах разуме сиромаха.
“Нас има деветоро, он је најстарији брат био међу нама, само што није сарађивао са браћом и са сестрама, он је живео свој живот. Мени је пуно срце и ја не могу толико ни да причам”, наглашава Реџеп Алимановић, Јусин брат.
“Динар-два је тражио. Није тражио, него да руку, ми смо знали, динар-два, ја дам десет, он каже - Станге, брате, не толко; рекох - за целу недељу. Може! Мени је у Макарској 1977.године помогао да поправим Ладу специјал”, сећа се Радослав Станојчић из Сремске Митровице.
Скулптура у бронзи висока 152 цм слична Јусиној висини, вајарско је дело академског уметника Владимира Товића, који му је био савременик.
“Ово сам првенствено радио везано за скулптуру будућности. Неко у будућности неће знати о коме се ради, али да скулптура и даље има тај неки дух доброте”, истиче Владимир Товић, аутор скулптуре.
Ове скулптуре добродошлице оспоравано је од дела јавности у сремској равници. Ипак, добијање дозволе, кажу иницијатори, победа је толеранције у древном граду где се некада орило Јусино ,,Динар, динар!”, јер идентитет неког места, одређују мали, обични људи.
Коментари