Баточина: Увећани рачуни за воду и до тринаест пута

Породица Ђерић је пре пет година купила кућу у засеоку Осојак, села Прњавор у Баточини. Нису ни слутили да ће им рачуни за воду бити знатно виши него рачуни за струју, иако се на њу греју.

Лана Миљковић Ђерић из села Прњавор, каже: "На свом рачуну поред своје потрошње коју је очитао мој исправни, легални, пријављени водомер, који је на пример у просеку негде 10 кубика сваког месеца, на ставку тог такозваног "растура" се преписује чак до 140 кубика свакога месеца. Што значи да ја негде око 100 евра сваког месеца бацим у воду, односно дам за воду."

А реална месечна потрошња Ђерића је око 900 динара. Са таквим проблемом сусрећу се и њихове комшије.

Нина Веселиновић из села Прњавор, додаје: "Лети имамо проблем да немамо воду. Заправо, готово два месеца једва да смо имали воду, рачуни су и даље били огромни. Дакле, 10 до 13 пута већи него што су реални."

Нада Вановац из села Прњавор, објашњава: "Ја сам одлучила да не плаћам растур и имам велико дуговање на основу растура, преко 200 000, с тим што не постоји рачун који сам добила, а да нисам платила воду коју сам потрошила и која је очитана на мом водомеру."

Тај растур настаје због отицања воде на делу мреже од централног водомера у селу до домаћинстава.

Небојша Јаковљевић, директор ЈKП "Водовод и канализација" Kрагујевац, наводи: "Пре свега, због старе хидротехничке инфраструктуре која је изграђена пре више деценија и која није апсолутно била у техничким стандардима ни за то време, а камоли сада. Тај квалитет водоводних линија је апсолутно неприхватљив и оне имају јако велико цурење на свим деловима и свим прикључцима. Друга ствар, за овакве "растуре" појављује се проблем великог броја нелегалних прикључака."

Тако житељи Прњавора, уз своју реалну потрошњу, плаћају и воду која исцури на делу мреже и "комшијама" које су се нелегално прикључиле.

Небојша Јаковљевић, директор ЈKП "Водовод и канализација" Kрагујевац, закључује: "Kолико ће од тог "растура" бити додељено свакоме од корисника зависи од онога колико је процентуално учешће његово у укупно евидентираној потрошњи на том централном водомеру."

У "Водоводу" тврде да, на основу уговора потписаног са Општином Баточина 2014. године, нису задужени за одржавање мреже од централног водомера до домаћинстава. Решење вишегодишњег проблема је, кажу, да се замене цеви и да је то питање за челнике општине. Из општине Баточина нису желели пред камере. Поручују да су упознати са проблемом растура у селима према Kрагујевцу. Најављују да ће у наредном периоду заједно са крагујевачким "Водоводом" покушати да нађу решење. До тада, вода наставља да цури, сваке године све више, па ће рачуни житеља појединих делова села, од Баточине према Kрагујевцу, и даље бити високи.