Посредовање међу другарима и спречавање вршњачког насиља

Ајша Захировић, из Високог, Босна и Херцеговина, каже: "Мислим да су у Босни и Херцеговини најчешче те неке националне разлике."

Матеа Раковић, из Подгорице, Црна Гора, додаје: "У мом окружењу углавном су то неке социјалне разлике. Поготово се то доста види у школи, где се Вршњаци деле по том неком економском и социјалном статусу.Такође, имамо велики недостатак емпатије међу вршњацима, која је све већа и већа, на жалост."

Ово су чести окидачи за вршњачко насиље којима сведоче млади из Србије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. А њих тридесет двоје заједно учи како да у будућности реше проблеме у зачетку, да чарке и добацивања не прерасту у озбиљнији сукоб.

Јелена Златкова, председница УГ Свет речи Велика Плана, објашњава: "Млади ће првенствено да стекну вештину вршњачке медијације, која је итекако потребна на овим просторима. Овде пролазе кроз програм не насилне комуникације, жирафећег језика, затим пролазе кроз контролу беса, пролазе кроз конфликте, врсте конфликата, технику облака, вин вин методу."

Ајша Захировић наводи: "Лично бих пришла томе, не бисмо онако сви јавно рјешавали те проблеме, него онако, да приђем и да кажем ја сам ту за тебе, можемо ли ово заједно рјешит."

Гјорги Ћифлиганец, из Радовиша, Северна Македонија, каже: "Много пута сам пробао да решим неки такав конфликт, но битно је и да други учесници конфликта желе да прихвате да се реши тај конфликт. Зато што не може само медијатор да спречи, морају они да слушају."

Софија Павловић, из Kрагујевца, закључује: "Ја приђем и питам их шта се дешава, да ли можемо да се споразумемо, да нађемо неко решење заједничко, и за једно и за друго. На миран начин, мирним путем. А ако ми не дозволе, онда се само склоним, не инсистирам. Можемо више само да их узрујамо и онда нас неким делом увучемо у тај конфликт."

Уче да буду медијатори, али се и међусобно упознају. Омладинска размена у Врњачкој Бањи организована је у оквиру програма Европске уније Ерасмус плус.