Увођење нове генетике у домаћој производњи свиња

Без изградње савремених фарми и увођења нове генетике у домаћој производњи свиња неће бити значајнијих помака. Цене живе мере товљеника током године варирају и зависе од увоза, па су многи који, немају сигуран пласман, одустали од това. Последњи попис пољопривреде показао је да се тови годишње око 2,2 милиона комада свиња, што је 30 посто мање него пре десет година.

Годишње увеземо око 50 одсто од потреба свињског меса, а један од разлога за то је што су се угасиле бројне мале фарме. Произвођачи очекују да се реформише начин производње, донесе Стратегија за повећање броја товних свиња уз подршку за инвестиције у објекте који ће бити савремено опремљени.

Оливер Станковић, Фарма свиња "Едуфарм", каже: "Оно што нама треба то су повољни услови за изградњу фарми, за финансирање као што је то свуда у свету. Све калкулације указују на то да се једна фарма исплати за неки период од 12 до 13 година. Имајући у виду да ми немамо кредите који су дужи од 12,13 година, велики је ризик за било ког произвођача да уђе у кредит. И ко уђе у кредит у озбиљним је проблемима, посрбно кад наиђе период попут овог, када су цене свиња веома лоше."

Најбоља додата вредност за храну која се производи на њиви је да се уложи у исхрану свиња. Савремена генетика свиња обезбеђује дневни прираст од 1,2 килограма, или четири до шест тона по једној крмачи годишње, што би у заокруженом процесу дало висок профит.

Витомир Видовић, стручњак за производњу свиња, додаје: "Најбоље би било да мали фармери имају своју кланицу, да имају своје продавнице. Обрну тај свој кукуруз кроз своје продавнице и прерађевине у паритету један према четири, до један према дванаест, и они приходују по хектару од 25 до 37 хиљада евра годишње. А ми који немамо своје животиње, своју прераду и своју радњу, приходујемо од хиљаду до хиљаду двеста евра."

Данска је по броју становника слична Србији, а на око 2000 фарми произведе 30,9 милиона свиња годишње и 90 одсто извезе. О искуствима данског модела, српске фармере су у Kули упознали представници фарме која се бави првенствено развојем генетике, а само у Данској је 85 одсто крмача из њиховог репроцентра.

Мегоуран Оганисјан, компанија "Данбред" из Данске, наводи: "У Србији смо присутни већ 40 година, сарађујемо тренутно са неколико фарми и снабдевамо их најбољом генетиком. Србија има повољне услове за производњу свиња, најпре због земље на којој се може производити храна. Потребне су вам инвестиције, едукација фармера и више стручњака на фармама."

У производњи свиња у Данској, за мање од десет година променио се фокус у развоју генетских особина. У 2018. години размишљало се о продуктивности, а данас много више о издржљивости и отпорности свиња.