Изложба "Два века модерног Шапца", историчара Дејана Живановића

Због свог географског положаја, Шабац је имао велику стратешку, политичку и економску улогу за османску управу Београдског пашалука. Прву устаничку чету против Турака, окупио је поп Лука Лазаревић из Свилеуве. Од касабе, варош по узору на европске градове, основао је и уредио Јеврем Обреновић. Његов конак, био је један од најлепших у тадашњој Србији.

Дејан Живановић, аутор изложбе, каже: "Након Првог и Другог српског устанка, град је имао само нешто више од 3 000 становника, данас град има скоро 60 000 становника. Значи, за два века становништво града увећало се 20 пута. 19. век је посве значајан јер је Шабац у том веку полако почињао да се у једној слободној Србији развија. 20. век још значајнији, јер он постаје значајан индустријски центар, долази до још снажнијег прилива становништва."

Почеци индустријске производње, били су скромни. После парних млинова, отворена је стругара, две циглане, машинска радионица за производњу сапуна. Некадашња Хемијска индустрија ,,Зорка,, најпре је производила сумпорну киселину и плави камен, а затим ширила капацитете. Истражен је и приказан и социјалистички период који је пресудно утицао на изглед данашњег града.

Дејан Живановић, аутор изложбе, додаје: "На месту где се ми налазимо пре 60-тих година налазила се велика депресија, Бенска Бара, која је исушена и на том месту је никло ново насеље, никао је хотел Слобода који је 1977. године пуштен у рад и представљао је најмаркантнију тачку данашњег града, касније Трг. Поред насеља Бенска Бара, никло је ново насеље Тркалиште, град је 1976. године добио друмски мост преко реке Саве, изграђена је обалоутврда, прокопан је Церски ободни канал који је заштитио град од поплава, затим, изграђен је обилазни пут, изграђени су мањи стамбени блокови."

Изложба је део пројекта "Нова спортска сала-фер плеј за инклузију" коју реализује локална самоуправа са партнерима, а финансијски подржава Европска унија. Историја развоја Шапца, његови успони али и разарања у ратовима, осим на паноима, обједињени су и у истоименој књизи.