Бошко Ђекић из Сремске Митровице петоструки државни првак у пливању

Први пут на базен дошао је са девет година, као непливач, да би са 12 већ имао четири титуле државног шампиона. Бошко Ђекић из Сремске Митровице, таленат развија радом, свакога дана на тренинзима у базену и на сувом, али стиже да буде и одличан ђак. Узор му је старији брат, због кога се и опробао у пливању, да би три ипо године касније постао кадетски репрезентативац.

Бошко Ђекић, државни првак у пливању из Сремске Митровице, каже: "Много је одрицања, али углавном тренери и наставници ме разумеју и много ми попуштају што се тиче свега, и немам неких превеликих проблема. Ништа ме не зауставља са тренирањем. Ишао сам на такмичење у Требиње и тамо сам поставио нове рекорде који су ме довели до репрезентације. У тој репрезентацији сам сад најмлађи и идем на европско такмичење, централноевропско такмичење у Мађарској."

За врхунске резултате, Бошко ради са три тренера. Дешавало се да због такмичења пређу 4000 километара за месец дана, због чега се тим озбиљно бави дозирањем напора.

Игор Шпановић, тренер у ПВK "Срем", Сремска Митровица, додаје: "Пре свега одмором, више него напором, да он осети шта значи бити одморан, јер деца обично на то не обраћају пажњу него често и потискују, што може да буде веома опасно. Има, пре свега, тај спортски дух и такмичарски карактер."

Драган Чудић, председник и тренер у ПВK "Срем", Сремска Митровица, објашњава: "Прошле године проглашен је за најбољег младог пливача Србије. Сад има резултате који су у европском врху, друго и треће место у својим дисциплинама заузима по ранг листи најбољих младих пливача до 14 година, а он има 13."

Тренери кажу да је уз све предиспозиције редак случај да код деце постоји таква жеља за победом и концентрација у последњим секундама трке.

Бошко Ђекић, државни првак у пливању, објашњава: "У тих задњих десет метара главу у воду, не размишљам ни о чему више, само да ту задњу снагу своју истрошим. Најбољи осећај је кад видим тај семафор са временима и видим тај нови рекорд свој и видим да сам први дошао у групи."

Сандра Ђекић, Бошкова мајка, наводи: "На свим такмичењима сам са њим и, наравно, увек плачем, срце ми је пуно, срећна сам због њега и његовог успеха поготово што је сада имао ту паузу од 9 месеци, имао је повреду кичме због раста и сад кад се вратио и поново тако успешан, наравно да нам је срце пуно. Kлуб нам излази у сусрет, помаже и Град."

Скроман у друштву, надмоћан у базену, тринаестогодишњи дечак из Митровице сања нове рекорде и светски трон, да се, како каже, чује за његов клуб и родни град и да буде узор новим пливачима.