Музеј угљарства

Пројекат "Град музеј" у Сењском Руднику, покренут пре две и по деценије, постао је јединствен у нашој земљи. Уз машине, алате и предмете коришћене у рударству, "Музеј угљарства" има и збирке античког и средњовековног алата. План је да се у завршној фази, у оквиру "Града музеја" у Сењском Руднику, за посетиоце отвори и део рударске јаме код Александровог поткопа.

Нова утоварна станица однедавно је део сталне изложбене поставке у Музеју угљарства у Сењском Руднику. Постављена је на месту старе индустријске зоне, која је формирана још 1899. године.

Ненад Анжел, руководилац Музеја угљарства Сењски Рудник, каже: "Ископани угаљ је сепарацијом пречишћаван и одатле је био дистрибуиран пре свега у тополивницу у Kрагујевцу, за потребе тополивнице али и осталих индустријских објеката у тадашњој Краљевини Србији и касније Краљевини Југославији јер, је буквално сва већа државна постројења у тадашњој држави су управо као погонско гориво за своју производњу користили ископан угаљ."

Изложбену поставку у Музеју угљарства чине машине и алати који су се користили у овом али и другим рудницима у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Ресавица. Изложени су копачки алати, мерни инструменти, рударске лампе али и предмети које су породице рудара користиле у свакодневном животу. Између два светска рата у руднику су радили Словенци, Немци, Чеси, Пољаци, који су са породицама у ово рударско место доносили и своју културу и начин живљења.

Марија Савић, водич у Музеју угљарства, додаје: "Људи су се доста мучили, нису имали ту куће, то су биле прве куће, били су бурдељи где су они правили и ту су становали, ту су стицали своје породице. Рудари су ручно радили обраду алата за потребе јаме, у тим периодима су се и жене укључиле за сваку помоћ."

Да прича о рударима буде комплетна план је да се у завршној фази за посетиоце отвори и део јаме што би као подземни град музеј било јединствено место у овом делу Европе.

Ненад Анжел, руководилац Музеја угљарства Сењски Рудник, објашњава: "Тако нешто не постоји па се надамо да ће у наредним годинама доћи до остварења тог пројекта и да ће Сењски уредник и цео ресавскоморавски крај ставити у епицентар туристичке понуде Србије."

Ово рударско насеље данас има тек 400 становника. Александров поткоп одавно је затворен, али део музејске поставке, парна машина која се користи као лифт за превоз људи и материјала из јаме Сењски Рудник, још увек ради, иако је конструисана у Грацу још 1872.године.