Унапређење система "Пронађи ме"

Званично је почео са радом 25. октобра 2023. године, а први пут је активиран пет месеци касније, када је нестала двогодишња Данка Илић, чији случај до данас није добио епилог.

Игор Јурић, председник Центра за несталу и злостављану децу, каже: "Данка Илић још увек није пронађена, то је свима нама јако тешка успомена на целу ту причу. Али зато морам да кажем, да је он показао изузену ефикасност и своју важност у друга два пута када је покренут. Дечак са Новог Београда је пронађен буквално након самог покретања, а девојчица из Уба је пронађена управо захваљујући ангажману целе зајенице и покретања система Пронађи ме."

Уз допринос истрагама, покретање система утицало је и на свест и информисаност грађана о нестанку деце. Систем до сада није унапређиван, а почетком децембра очекује се да представници Вајбера и МУП-а потпишу споразум.

Игор Јурић додаје: "Kоји ће заиста допринети да се много брже и много лакше дође до информација о несталом детету. Морам да подсетим грађане да готово 90 посто грађана који имају мобилни апарат, имају инсталирану апликацију Вајбер и она ће омогућити да већи број порука у једном тренутку дође до грађана, а и сама фотографија и друге информације ће у једној тој поруци бити, што заиста олакшава потрагу и биће много брже него што је то било до сада."

Са осталим друштвеним мрежама није могуће успоставити сарадњу, јер немају званична представништва у Србији, док би најбоље решење био и посебан државни такозвани бродкаст систем обавештавања, независтан од друштвених мрежа.

Игор Јурић, председник Центра за несталу и злостављану децу, објашњава: "Већ би држава била покретач система и онда би сваки грађанин без обзира на то који је мобилни оператер у питању, довољно је само да је прикачен на интернет, добио један звук на телефону, који би обавештавао на један посебан начин и то би била једна порука коју би добили готово сви грађани."

Србији недостаје и јавни регистар несталих лица, који данас има више од 80 одсто европских земаља, а коме може да приступи свако и који уз фотографију садржи и основне податке о несталој особи.

Владимир Пауновић, Центар за несталу и злостављану децу, наводи: "Протекле године, када узмемо у обзир да је око 1200 одраслих и старих лица нестало и око 1700 деце, то је свеукупно око 3000 лица која су се у неком тренутку тражила. Битно је да се и сами грађани укључе у саму потрагу за несталим лицима, а једини начин како би уопште могли и да знају јесте постојање једног јавног региста несталих лица, који ће се, надамо се, у неком тренутку и увести."

Посебно је значајно да постоји одвојен регистар за малолетна лица.

Владимир Пауновић додаје: "Разлози нестанка малолетних лица разликују се од нестанка одраслих. То значи да  малолетници који нестанну, побегну, су у много већем ризику да буду експлоатисани на различите начине."

О регистрима се за сада само преговара, док се прво унапређење очекује до краја године, када ће сви грађани поруку од система "Пронађи ме" добијати и на Вајбер.