Сећање на жртве масовног стрељања пре 84 године у Краљеву

Венац који полажу потомци стрељаних на комеморацији већ годинама уназад носи и Драган Блажић, праунук Новке и Загорке Блажић, које су тог 14. октобра 1941. године биле међу првим женама из Kраљева које су покушале да преузму земне остатке 4 сина и браће са места страдања на лагерском гробљу.

Драган Блажић, потомак стрељаних 14. октобра, каже: "Kао и све мајке и жене које су излазиле овде су патиле и туговале, јел малтене се угасило презиме."

Милутин Ћурчић је први пут одао пошту свом оцу Душану на лагерском гробљу, када је имао само 5 година. Запамтио је причу своје мајке, која је данима молила немачке стражаре да јој дозволе да приђе гробљу.

Милутин Ћурчић, потомак стрељаних 14. октобра, додаје:"Први пут сам дошао овде кад су биле постављене крстаче. Све једна, друго, није имало места овде да се поставе. То је све било крстача до крстаче и сећам се да је мајка била у црнини."

Стрељање у Kраљеву догодило се у знак одмазде због покушаја ослобађања града од немачког окупатора. У ноћи имеђу 15. и 16. октобра стрељано је 1736 цивила, а наредних дана још њих 464. Спомен обележја су симболично посечена стабла за сваку жртву коју историчари и истраживачи данас, 84 године касније, настоје да идентификују.

Мирјана Савић, Народни музеј Kраљево, објашњава: "1970. године почела је изградња овог споменичког комплекса, тако да смо данас коначно дошли до оног правог начина давања помена и обележавања помена, а то је да се зна и ко су страдали, да се знају њихови основни биографски подаци."

Зоран Добрић, аутор филма о 14. октобру, наводи: "Желим да подсетим Краљевчане да стабло без корена не постоји. Да никада не забораве шта се овде догодило."

Амфитеатар у Спомен парку овог 14. октобра био је попуњен углавном ученицима краљевачких основних и средњих школа. После служења парастоса и полагања венаца изведен је уметнички програм "Сав је ваздух камена тишина".