Двадесет година органске производње у Сомбору

Органска производња обухвата начине узгоја који се темеље на поштовању природних принципа и избегавању штетних хемикалија. Уместо синтетичких ђубрива и пестицида, користе се органска ђубрива, што доприноси заштити животне средине и производњи здравијих намирница. И ове године, у Сомбору је одржан Међународни традиционални фестивал органске и етно хране и пића, домаће радиности и фолклора.

Бојана Kаралић, Средња пољопривредно - прехрамбена школа Сомбор: каже: "Данас се представљамо вином, јабуковим соком, грожђем, јабукама, парадајзом, шаргарепама, свим природним производима које је наша школа произвела."

Бела Саулић, произвођач из Бајмока, додаје: "Произвођач сам вина од вишње. Имамо наш засад вишања, плантажу. Производимо вино од вишње, ликер од вишње и ракију од вишње правимо. Са тим се породично бавимо, то нам је породични бизнис. Са тим се бавимо ја, супруга, син и ћерка, снаја, зет и унучад, сад су већ 13, 14 година."

Тимеа Ниради, произвођач из Малог Иђоша, наводи: "Програм нам је доста разноврстан. Имамо производе од коњског меса, од мангулице и од домаће свиње"

"Нека вам храна буде лек, а лек храна", порука је коју шаље Удружење за производњу органске хране "Еко енерџи" из Сомбора које по, јубиларни, двадесети пут организује овај фестивал. Сектор органске производње има стабилан раст последњих година, али је Србија још увек испод европског просека.

Јовица Kелић, Удружење за производњу органске хране „Еко енерџи" Сомбор, објашњава: "Ситуација је заиста забрињавајућа. Европска унија је планирала да до 2030. године буде негде 25% укупне површине производње у органској пољопривреди, али сами су признали да то неће бити. Недовољно се ради на томе. У Србији ми имамо негде око 22.000 хектара, а од тога око 7.000 произвођача. То је отприлике површине 2% од укупне површине која располаже обрадивом површином наше Републике. И то је жалосно. Морамо признати да држава подстиче то, имамо Националну асоцијацију Србија Органика, што је недовољно. Та подстицајна средства морају бити гарантована, морају сукцесивно бити људима исплаћена. Да имамо ту субвенцију озбиљну какву би требало, наши производи би били до 15, 20%, као што је и у Европи разлика у односу на конвенционану производњу."

Органска производња у Србији свакако је све популарнија и економски значајнија, а захваљујући потенцијалима који се, пре свега, огледају у уситњеном поседу и земљишту које није контаминирано штетним материјама, овај вид пољопривреде може значајно допринети развоју руралних подручја, а тиме и пољопривреде уопште.