Пројекат спасавања пиротске праменке

Пиротска праменка била је својевремено краљица планинских врхова. Чувана је због изузетне прилагодљивости суровим условима. Баш та овца заслужна је за три пиротска бренда: ћилим, качкаваљ и пеглану кобасицу. Међутим, стручњаци су изнели поражавајуће податке.

Богдан Цекић, из Инситута за сточарство, објашњава: "Ситуација је прилично забрињавајућа. На територији целе Србије имамо 300 грла пиротске праменке. Нажалост, на територији града Пирота не постоје одгајивачи који гаје пиротску праменку. Најближе су колеге из Димитровграда, на Старој планини. Пироћанци и сви около требало би да се баве на неки студиознији, озбиљнији начин. Нажалост, различити су и слојевити проблеми, због чега је то тако."

Малобројни одгајивачи у пиротском крају углавном чувају сврљишку праменку, због боље млечности.

Звонко Ристић, одгајивач из села Расница, каже: "Тренутно имам око 230 комада сврљишке праменке. Пиротску сам раније чувао али смо прешли, већ дужи низ година, на сврљишку. Лакша је за чување, тежа, бољи је радман јагњења, боља на млеко, због свега нам је боља."

Стручњаци истичу да је добро што, одгајивачи поштују одгајивачке праксе и што су успели да сачувају генетско наслеђе и различитост популације пиротске праменке у целој Србији.

Марија Танасковић,  из Инситута за биолошка истраживања, наводи: "Пиротска праменка је заиста толико отпорна и способна, захваљујући тој својој генетичкој основи, да може да живи на врху Старе планине али и у Осечини. То је оно што ми остављамо будућим генерацијама, једну здраву популацију, један добар гено фонд и потенцијал да се та популација и даље унапређује, јер је то оно што је важно да се сачува. Мени се чини да би та математика била позитивна, потребан је подстицај од државе, подстицај од регионалних, градских и општинских управа и можда веће развијање свести о томе, колико је праменка, поготову пиротска, важна."

Спасавање пиротске праменке биће мукотрпан процес, јер њено нестајање поклапа се и са гашењам села на Старој планини.