Сеоски туризам породице Ровчанин у Тршићу

Kада је породица Ровчанин из Београда пре неколико година купила имање у Тршићу, ни слутили нису да ће се бавити сеоским туризмом и да ће гостима понудити другачији доживљај села, које се углавном везује за културу и Вука Kараџића. Протеклог викенда окупили су око 200 тркача и њихових породица, који су природу тог краја упознали на несвакидашњи начин.

Од викендице за одмор, до етно села у којем је традиција уткана у сваки камен, али и детаљ. Тако је текао пут породичног бизниса у једном од најмањих, али и најлепших села у Србији.

Kристина Ровчанин, власница етно села у Тршићу, каже: "Љубав према овоме родила се и код мене и код мог супруга јер, пре свега, кажу за нас да смо велики домаћини, и имали смо ту потребу да људима направимо овакво једно место које ће бити прави ужитак. Желимо да наша деца, и сва друга деца која немају прилике да буду у природи тако често, да имају једно овакво место."

Kако би гостима пружили другачији ужитак, домаћини су осмислили трку кроз тршићке шуме у којој су учествовале целе породице. И док су се родитљи озбиљно спремали за изазов и победу, најмлађи су уживали у дружењу.

Петра Ранисављевић, из Београда, објашњава: "Трчаћемо тата, ја и брат, дошла сам овде због природе."

Александра Вранешевић, организатор, додаје: "Тршић, као сам терен, је јако леп. Сама стаза која иде кроз шуму има прелепе пределе, има терен који је различит, и то је оно што трејл трку чини занимљивом. Има пуно породица, пуно деце и једноставно смо хтели да буде дан пун рекреације, пун осмеха."

Вера Поповић, из Београда, наводи: "Проводимо време већином овде напољу, већином има кучића овде па се са њима мазимо и играмо".

Миња Ровчанин, из Београда, каже: "Овде има доста козица, паунова, шарана, патки, паса и тако. И да ли се играте са њима? Да, јако су слатке и дружељубиве."

Наја Вранешевић, из Београда, додаје: "Волим да долазим у Тршић зато што ту имам пуно другара и да се дружим."

И како то, кажу, бива у свакој српској сеоској кући, гост се никада не пушта да оде празног стомака. Након великог физичког напора, тркаче су чекали специјалитети домаће кухиње припремљени на старински начин.

Живко Ћирковић, кувар, објашњава: "Највише воле сач, телетина испод сача им је омиљена. Уз то имамо и разних ђаконија, баш тих домаћих ребараца, шта већ још, али телетина им је и домаћи чварци кад их спремимо."

Спој аутентичног, природе и културног наслеђа, кратак је опис за Вуков Тршић, а на новим генерација је, кажу, да наставе да чувају традицију.