Пројекат новог железничког чвора у Банату

Kомпаније, мала и средња предузећа која послују у Србији, уколико желе да буду део ланца снабдевања у Европској унији, убудуће ће морати да прикажу ризике у пословању, радно-правне услове за запослене и посебно утицаје производње на животну средину.

Раде Бербаков, директор "ГЛМ РС" Зрењанин, каже: "Kолико ЦО2 испуштамо у атмосферу, колико користимо електричне енергије, из којих извора, колико плаћамо превоз нашим радницима, колико трошимо папира, угља и све то. И на основу тога практично се добија неки карбон принт фирме."

Очекује се да ће они који користе ЕСГ стандарде бити конкурентнији на тржишту.

Силвија Ракић, заменик директора "Kонфиндустрије", објашњава: "Загађивач у том одређеном ланцу снабдевања сноси заправо и представља и трошак за компанију у Европској унији која од истог добавља. То ће са једне стране приморати компаније да заиста имплементирају стандарде одрживости, поготово када је заштита животне средине у питању."

Удружење италијанских фирми у Србији "Kонфиндустрија", организовало је на ову тему стручно предавање у Зрењанину. Овом приликом су најавили да припремају пројекат у коме би робни транспорт био више оријентисан на железницу.

Ерих Kошута,"Данубиа холдинг", додаје: "Нама је у интересу да растеретимо што више друмове, да оно што иде сад камионима, што привреда Војводине вуче камионима, то пребацимо на железницу да бисмо били ефикаснији, да бисмо били бржи и одрживији."

Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, додаје: "У питању је интермодални терминал, то је нешто што доприноси заштити животне средине, али и даљем привлачењу инвеститора у наш град. Дакле то ће бити једно ново железничко чвориште, када је у питању град Зрењанин, и све оно са чиме се и политика развоја града уклапа са развојном политиком и стратешким циљевима Владе Републике Србије."

Пројекат је вредан више од 20 милиона евра, а железничка пруга кроз Банат у оквиру ЕСГ стандарда могла би да буде део зелених европских коридора.