Црепуљарство у Ражљу и "Чаролије из црепуље"

Питама и погачама, гулашима, печењима посебан укус даје припрема у црепуљи - глиненој посуди која се директно ставља на ватру, уз њу иде сач - метални поклопац на који се ставља жар и тако се јело припрема.

“Пилетина на моравски начин, ту је паприка, кромпир, све што је карактеристично за наш крај”, наводи анкетирана.

Други додају: “Црепуља знате од чега је - од глине, од земље, то даје посебан шмек”.

“Ту је мало свеже, мало димљено, мало печурке, да испоштујемо плодове природе и традицију”.

За ражањску црепуљу најпре треба ископати земљу на тзв. црепуљарском брду код села Рујишта богатом двема врстама глине коју треба дуго газити, затим обликовати посуде, сушити их и пећи. Све се ради ручно, без помагала. Некада је свака друга кућа у Рујишту израдјивала црепуље, данас - само Данијела која је занат научила од оца.

“Било ми је жао да то нестане у породици и у селу Рујишту, али нико није научио баш због тежине посла, ето ја сам, вероватно је преовладала та љубав и жеља да то опстане. Да се живи само од тога, не би могло још увек, али добро дође у кућни буџет да се попуни”, истиче Данијела Петровић, црепуљарка.

Будући да се црепуља од овог састава глине, оптималног за ту намену, у Србији прави још једино у Рујишту, општина Ражањ брендирала је тај производ, уписан је и у Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, и ради се на заштити географског порекла.

Милена Јанковић, директорка Туристичке организације Ражањ каже да је следећи корак омасовљење тог заната. “У смислу да има још људи који ће озбиљно да науче да израђују црепуље како би даље могли да ширимо причу, увећамо количине, самим тим и продају”, објашњава она.

Чланице удружења жена „Ражањка" све су заинтересованије за израду црепуља, а љубав према глини и овом занату кроз радионице побуђује се и код најмлађих.