Суша у средњем Банату, непрекидно раде системи за наводњавање

Соја је најосетљивија на недостатак влаге у земљишту, па сваки тропски дан јој смањује принос. Спас у оваквим ситуацијама је вештачка киша као што је то случај на 80 хектара у атару села Неузина.

"Пред само цветање јако је важно да пређемо са једном нормом од двадесет литара и очекујемо да ће то за почетак бити довољно. Са кукурузом је ситуација још алармантнија, он се налази пред фазом метличења и ако не буде довољно воде доћиће до битног умањења приноса", каже Драган Милошевић, технолог у ратарству.

Овај систем за наводњавање је специфичан јер канал не пролази одмах поред њиве, већ постоје цевоводи.

"Користимо два ренџера, један од 350 метара, други од 750 метара, који помоћу цеви добијају воду из канала Дунав-Тиса-Дунав и тако заливамо готово 320 хектара", каже Никола Дошло, механизатор.

Од око 500 хектара које обрађује Рибњака Сутјеска на половини гаје житарице за исхрану шарана, а остало продају. Очекују већа улагања надлежних у канале за наводњавање да би вода стигла и до околних њива.

"На нашем делу је најбоље да на највишим тачкама се изведе вода и да се напуне ти канали и да се степенастим системом устава да се пуштају у бочне канале и могло би се тако наводњавати негде око две хиљаде хектара земље. Ако у неком скоријем времену не будемо наводњавали бар 50 посто земљишта пољопривредног које имамо у Војводини да ћемо доћи у велики проблем да нећемо моћи да производимо ни шећерну репу ни кукуруз као јесење културе", наводи Драгомир Дошло из рибњака Сутјеска.

Од марта до маја у околини Зрењанина било је око 300 литара кише по квадратном метру. Све то је до јуна искориштено и већ је приметан недостатак влаге у горњим слојевима обрадивог земљишта.