Једно јаје годишње: Маркирање белоглавих супова у резервату „Увац“

Највеће птице на нашим просторима, са распоном крила до 3 метра, краљеви небеских висина истовремено су и брижни родитељи.

“Једно јаје само годишње снесе белоглави суп и доста дуго је потребно време да полети с гнезда и то је напоран посао за родитеље. Оба родитеља леже на јајима и чувају младунца тако да сад негде крајем јуна у јулу ће млади полетети”, наводи др Ирена Хрившек из Фондације за заштиту птица грабљивица и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

А док не полете неопходно је да бар неки од њих, ове године око 25 добију својеврсну личну карту која ће пружити драгоцене податке о њиховом животу.

“Оно што је специфично за Увац, ми маркирамо махом птице на гнезду за разлику од неких колега који хватају клопкама и онда не знају тачно порекло птице. Ми за сваку птицу знамо да је рођена овде у колонији”, истиче др Ирена Хрившек.

Колоније су на тешко приступачним стенама изнад језера, а треба водити рачуна да младунце што пре врате у гнездо да умање стрес и њима и породицама. Када још мало порасту и лет постане сигуран, често скитају по свету, а “лична карта“ им олакшава повратак кући јер природњаци свуда могу да је прочитају.

“Углавном зими више бораве доле на Блиском Истоку-Турска, чак су ишли и до Јемена. После 5-6 година, кад постану полно зрели, враћају се полако овде на Увац да оснују породицу”, објашњава Никола Шапоњић директор „Резервата Увац“.

Белоглави суп је чистач природе, храни се само угинулим животињама па у њихов ресторан на стенама годишње стиже око 250 тона хране и кланичног отпада. Пошто је колонија на Увцу и Милешевки већ достигла број од око 600 птица, од почетних 10 пре 3 и по деценије, план је да се врате и у Источну Србију у Сићевачку клисуру.