Обновљене хидроелектране у Вучју и Јелашници

Подно Бесне Кобиле долином Јелашнице расула се мелодија неукротиве и раскошне природе којом ходе само намерници. Доскора без пута, могло се једино горе изнад водопада уским стазама ка сведоку напретка и визионарства. Над малом хидроелектаном, угураној на десну обалу Јелашнице, која одбројава први век рада, готово четири деценије бди Иван Ковачевић.

„Најнапорније нам је било јер смо ишли пешке и кад смо ремонт вршили онда смо то импровизовали колицима дотеривали ту опрему, материјал неопходан за ремост", каже Иван Ковачевић, пословођа ХИ „Јелашница".

Овог гранитног камена у овом крају нема. Како ли је било донети га довде те 1922. када изградња креће, осетили су радници ЕПС-а. Стасао да му се удахне нови живот споменик културе споља је умивен, а унутра готово потпуно зановљен. Само Војтова турбина остала је да сведочи о једном напредном времену.

„У малој хидроелектрани уЈелашници снага генератора остала је иста, непромењена.- Колика је то производња на годишњем нивоу?- На годишњем нивоу је у Вучју од 4 до 5 милиона киловат сати, а овде је од 2-3", наводи Саша Цветковић, шеф ХИ „Вучје" и ХИ „Јелашница".

Изграђена је од ратне одштете угледних људи окупљених у Електричнодруштво Врање. Идеја је реализовано знатно раније још 1914. године, али се од првобитног места и објекта одустало.

Првобитни план је био да хидроелектрана буде километар ниже од садашње, зграда је направљена, али се из неког разлога одустало, због лошег пада или високе цене доводног канала.

У кањону Вучјанке, из снаге воде изродила се светлост у кањону још 1903. Не нарушавајући склад кањона мала хидроелектране наслоњена је на стене. Њеном изградњом креће индустријализацији, електрификација и развој Лесковца ка Српском Манчестеру. Дошло је време да Сименсови генератори, у оно време вредних 150 000 динара у злату, предахну. У рад је пуштена комплетно нова опрема која ће овде повећати производњу за 30 одсто.

„Два генератора из 1903. године, Сименсове производње снаге по 135 киловата одлазе у заслужену пензију, радиће нови генератор 1,3 мегавата који је инсталиран скоро од 9. маја смо почели да радимо с тим што ће моћи да ради још један генератор из 1930. Кад овај генератор не ради он ће да ради, а тај генератор је снаге 630 киловата", објашњава Саша Цветковић, шеф ХИ „Вучје" и ХИ „Јелашница".

Само за разлику од Јелашнице хиелектрана у Вучју већ двадесет година део је светске баштине, а кањон Вучјанке од почетка године је споменик природе. Слапови, брзаци, богатство биљног и животињског света, Скобаљић град, Вучје са својом историјом као на длану за посетиоце.

„Ово овде је један изузетан пример где све може да се види, имају једну модерну централу која је скоро направљена, имају једну која је стара 120 година да виде како је то почело, на којојсе буквално све оно што уче о хидроцентралама може видети овде уживо", наводи Смиљко Лапчевић, наставник праксе Прве техничке школе у Крушевцу.

Електро-привреда Србије није уложила средства само у ревитализацију хидроелектрана, које невероватно наликују, већ је до објекта у Јелашници пробила и пут. Време је да се и за ову, једну од 10 најстаријих хидроелектрана у земљи чује.