Зрењанин: Где су проблеми у коришћењу пашњака?

Пашњацима газдује држава, општине, али и Месне заједнице. Има површина којима нико не управља па фармери траже да се уведе ред у ову област и да се оформи Регистар пашњака.

"Оно што би највише одговарало нама сточарима је да се фармер директно договори са државом око тих површина. Значи да површине које се користе као пашњачке морају да имају номиналног корисника у стварном смислу. Идентификациони број газдинства који користи тај пашњак за испашу стоке и као таква површина мора бити препозната законом", наводи Адам Бугар, фармер из Ечке.

Из Парка природе "Слатине у долини Златице" где се штити и 4500 хектара пашњака упозоравају да по закону пашњацима не може да се мења намена.

Давид Грабовац, из Парка природе "Слатине у долини Златице" каже: “Основни проблем, ако је у питању државно земљиште јесте то, да ако иде на лицитацију и после тога иде у закуп, онда пољопривредник кад закупи на 5-10-15 година мисли да је то такорећи његово и може да ради било шта на том земљишту."

У Репроцентру за расу ангус у Српском Крстуру на северу Баната пашњаци су основ за квалитетнију производњу.

"Краве бораве буквално по 15-16 сати дневно на пашњаку и то је једна страна што животиње буду здравије, једноставно крећу се, нису у затвореном простору. Једноставно значи пуно", истиче Младен Јанчић, фармер из Српског Крстура.

Словеначки сточари су употребу траве са пашњака подигли на ниво бренда. Овако настале производе продају као "сенене" јер краве током године једу само сено са пашњака.

Грегор Овсеник, фармер и члан Завода "Сенено" каже да косе 4 пута у години. “На таквој смо локацији близу прометне цесте, не можемо да довеземо краве на пашњак, тако да све покосимо, посушимо", наглашава он.

Словеначки фармери који производе сенено млеко су пре пет година основали удружење, које тренутно има 48 фармера. Њихово млеко су признају и млекаре, па Цељска има линију где посебно прерађује овакво млеко.