Да ли се још гаји чувени старопланински кромпир и зашто никада није прорадила изграђена фабрика чипса у селу Дојкинци?

Кромпир из села Дојкинци данас углавном опстаје због старе славе. Засади су десетоструко умањени, а није сачувана ни стара аутохтона сорта која се вековима прилагођавала суровим планинским условима.

“Па, најлепши је, зато што је планина, земљиште је такво, сама природа га тера. Једном ако се испрска од пламењаче и изузетно од златица”, каже Аница Ћирковић, из села Дојкинци. Додаје да је тренутно цена 100 динара/кг.

Кромпир је био разлог и изградње фабрике у селу.

Сада су ту остаци некадашње фабрике чипса. Почетком 70-тих година, прошлог века, држава је одлучила да због гајења квалитетног кромпира у селу Дојкинци отвори фабрику чипса. Пуштена је у пробни рад, али заправо никада није заживела. Касније је донета одлука да се фабрика премести на други крај државе.

“Било је организовано сађење кромпира. Кромпир је сађен, горе на Понор и мештани су предавали кромпир”, прича Божидар Стаменовић из села Дојкинци.

“Значи, све све што се произведе фабрика одмах откупи и иде у прераду?”, “Требало је да се оствари. Међутим, касније је дошло до промене и укинуто је”. Додаје да чипсару никада нису добили, само је испробано.

“Фабрика је требало да остане. Тако да је све то упропашћено, остали смо нас неколико, седам, осам људи који радимо пољопривреду. Производим кромпир, производим сир, чувам највише оваца, четрдесет пет”, истиче Голуб Станишић, из села Дојкинци.

Гурмани тврде да је дојкиначки кромпир и даље укуснији од плантажних кромпира. А, у Дојкинцима сира и кромпира таман толико да се укус не заборави.