Како је изгледало краљевско путовање по Србији

На посебном путовању 1901. године, краљевски брачни пар је обишао стару српску престоницу Крагујевац, затим Краљево, па знамените манастире Студеницу и Жичу. Пут их је даље водио у Чачак, родни крај мајке краљице Драге. Ово путовање започели су у Смедереву, до ког су из Београда допутовали чувеним паробродом Делиград.

''Затим од Смедерева до Крагујевца постојала је пруга путовали су пругом, е онда од Крагујевца даље по Србији није више било железнице у то доба него су морали да иду кочијама, полагано фино уз људе који су их дочекивали и бацали цвеће на пут и тако даље'', каже Милош Тимотијевић, историчар у Народном музеју Чачак.

Из Чачка, Александар и Драга отишли су до Пожеге, Ужица и Добриње где је рођен кнез Милош Обреновић. У Таково су билу у дворцу који је за њих изграђен, па наставили путовање до Драгиног родног Горњег Милановца, потом до Луњевице, Вујна и манастира Враћевшнице где су открили споменик баба Вишњи, Милошевој мајци.

''То је значило излазак из једне свакодневице обичних људи, а опет са друге стране за владарски пар је то значило и повраћај кредибилитета и један да кажемо дашак свежег ваздуха у посусталој династији'', наводи Алесандар Марушић, историчар Музеја рудничко таковског краја.

Публикација о путовању последњег краљевског пара доноси низ непознатих детаља о окупљању присталица динстије Обреновић и знатижељних грађана.

''Од најбаналнијих детаља као Ко је донео цвеће на који начин им је уручено ко је одржао какав поздравни говор, са којим речима, са којим порукама, јер тај ефемерни спектакл је имао за циљ да прикаже званичну репрезентативну политику државе значи најважније политичке вредности да прикаже народу и да их народ прими да их прихвати'', каже Милош Тимотијевић, историчар Народног музеја Чачак.

''Кроз ту једну значајну епизоду, а скоро па непознату видимо колико је овај крај био значајан да су се догађаји који су се овде дешавали неретко носили локални а суштински су имали национални значај поготово у 19. веку, а опет са друге стране то буди интересовање за заштиту те баштине која је сачувана до дана данашњег”, каже Алесандар Марушић, историчар Музеја рудничко таковског краја.

Уз реконструкцију спектакуларног путовања последњих Обреновића по Србији 1901. године, историчари чачанског и горњомилановачког музеја у својој публикацији осветљавају и бројне пратеће феномене. Посебно се осврћу на обичај даривања цркава и манастира, као и на доделу одличја заслужним чиновницима, службеницима, официрима и грађанима. Забележени су и бројни други занимљиви детаљи који сведоче о духу времена и значају овог краљевског путовања.