После два века, у Шапцу, на старом месту макета Јевремовог конака

Шабачку варош и свој дом уређивао је по узору на европске градове. Обор-кнез нахије и најмлађи брат Милоша Обреновића, писмен и просвећен, у конак који је имао 18 соба, унео је бечки намештај, велику библиотеку и уместо гајди и двојница - први клавир у Србији.

„Жеља ми је била да то не буде макета која ће отприлике приказивати облик и изглед него да то буде апсолутна реконструкција. Захваљујући тим људима из разних бранши, од Јоакима Вујића, преко архитекте Бранислава Којића и многих других, до савремених технологија, успео сам да добијем реконструкцију која је пропорционално може се рећи апсолутно тачна”, каже вајар Владимир Товић.

Јевремов конак срушен је после мајског преврата и смене династија. Од једне од најпознатијих грађевина 19. века, остала је само плоча која се чува у шабачком Народном музеју.

“Јеврем је у самом конаку примао многе значајне људе тога времена и волео је, пре свега, да оде често са њима и да их одведе на оближње брдо Муселини, данашњи Јевремовац и да са тог брда посматра конак. У њему се одвијао богат друштвени, културни али и политички живот. У тренутку када је срушен Шапчани и шабачка власт нису дугорочно размишљали о последицама тог чина”, наводи Дејан Живановић, историчар.

Захваљујући Јеврему Обреновићу у ову улицу и Србију, стигла су прва пенџерска стакла, фијакер, гвоздени кревет. Развио је трговину, основао институције и увео Шабац у "златно доба".

“Јеврем је много тога донео од првина у Шабац, и самим тим колико је дуго био на челу шабачке нахије говори да је био добар управитељ. За Дан града свечано ћемо поставити макету Јевремовог конака, на 200. годишњицу од његовог завршетка поново га враћамо на место где је симболично и био”, каже Александар Пајић, градоначелник Шапца.

У централном делу града у којем је провео 15 година, доминира бронзана скулптура Јеврема Обреновића. Једна основна школа и главна улица у Шапцу, назване су по њему.