Како изгледа настава у школи са два ђака у ивањичком крају

Гужве и жамора у учионици нема. Ђачку клупу у сеоској школи у Белој Цркви деле близнакиње, Сара и Јана, ученице четвртог разреда.

''Мени се свиђа овде и све стигнемо да урадимо и имамо да се играмо“. ''Одморе проводимо напољу и играмо се и свежији је много ваздух“, кажу Сара и Јана, ученице 4 разреда.

Зидови старе школе у подножју Мучња памте време када ју је похађало стотину ученика.

''Нажалост оне су сада четврти разред и након њих у селу нема деце, а да би школа остала наравно да мора имати деце, јер када у школи има деце онда је село живо“, наводи Марија Савић професор разредне наставе, учитељица.

''Ваљало би да нека породица ако би се јавила да дође ту, да се одржи ова школа, било би добро и за село и за све“, сматра Биљана Курћубић, из села Брезова Бела Црква.

Једно или двоје ђака има у још неколико ивањичких села. За коју годину те школе ће вероватно закључати врата, као у Будожељи, где сада на наставу долази само један дечак.

Марина Стаменић, наставница разредне наставе истиче: ''Ученицима је теже, јер су сами, немају друштво, социјализација и остало. Ми се лепо организујемо као мања породица“.

Да путеви до школа буду проходни и да се створе други услови за добар живот у удаљеним ивањичким селима важна је помоћ локалне самоуправе.

„Плаћамо превоз сходно закону до прве матичне школе, помажемо родитељима и у неким другим агрегатима када аутобуси и комби не могу да приђу, односно нама је циљ да деца иду у школу, а да њихови родитељи могу да опстану да живе на селу“, наглашава Момчило Митровић, председник Општине Ивањица.

У планинским деловима ивањичке општине желе да школска звона и даље звоне у сеоским срединама и да игралишта у издвојеним одељењима не остану празна.