Подстицаји за сточаре

У земљорадничкој задрузи "Агрочока" из Чоке у стајама имају 180 товних јунади. Цена њихове "живе мере" је на крају прошле године достигла исплативих 3,2 евра за килограм. Погодност за тов је јефтинија сточна храна, коју задруга производе на својим њивама захваљујући систему од две жетве годишње.

"Радимо по две културе, значи на сенажама радимо културу ражи, после по скидању те ражи крајем априла имамо редовну сетву да ли кукуруза, сунцокрета, окопавина. Укупно смо прошле године седам хектара заузели за производњу сточне хране" каже Милош Петровић, из Земљорадничке задруге "Агрочока".

И код млечног говедарства је најава повећања подстицаја допринела повећању цена млечних грла на тржишту.

"Тако да сада грла не можете купити, квалитетна грла не можете купити испод две, две и по хиљаде евра за стеоне јунице. Две и по хиљаде до три хиљаде за краву која је високомлечна. Пре тога цене су биле рецимо за педесет посто мање" наводи Тања Прохаска, произвођач млека из Орловата.

Са 110 милијарди динара колико износи аграрни буџет, од чега су планирана давања 77,5 милијарди покриће се око 70 различитих мера подршке. Буџет је рекордан номинално и реално.

"Први пут ће после дуго година аграрни буџет бити изнад пет одсто. биће преко 6 одсто од укупног буџета Србије", истиче Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар.

Идеја о Аграрној комори није прихваћена, али сточари очекују други вид сарадње када је реч о извозу товних јунади.

"Покушавамо при Привредној комори да успоставимо тело које би водило рачуна о тржиштима, највише о тржишту за продају нашег меса, јер ми током целе године имамо неке флуктуације, немамо сигурног купца" наглашава Милош Петровић, из Земљорадничке задруге "Агрочока".

Државне мере за сточарство не могу да утичу на тржиште и нису замишљене као једина сигурна зарада сточарима. Са друге стране сточари наводе да су најкорисније када се исплате у предвиђеним роковима.