Обележава се 70 година од настанка Спомен парка "Крагујевачки октобар"
Симбол страдања у Другом светском рату - Спомен-парк Крагујевачки октобар, основан је пре 70 година. Подсећа на стрељане невине грађане и опомиње читаво човечанство да се такав злочин никада више не понови. Како је изгледало формирање једног од најстаријих меморијалних паркова у свету, приказано је на изложби “Место сећања” у Крагујевцу.
Дванаест година од масовног стрељања које је починио немачки окупатор у Шумарицама, на земљи натопљеној крвљу са тридесетак гробница, септембра 1953. оснива се Спомен парк “Крагујевачки октобар”. Дани изградње и формирања парка заувек су урезани у памћење тадашњег студента архитектуре у Београду.
“Проводио сам овде много времена, живео сам у Вашаришту шетао овде, гледао како се гради. Ја се чак усуђујем и пишем често да је то најбоље урбанистичко достигнуће Крагујевца”, наводи Верољуб Трифуновић, архитекта.
На 350 хектара 10 споменика, крај Сушичког и Ердоглијског потока, где су и извршена масовна стрељања. Документи и фотографије из периода изградње спомен-парка чувају се у Музеју “21. октобар”. Изграђеном по угледу на српску средњовековну светињу Грачаницу.
“Сачуване су фотографије и документа још пре 1953. године. На пример кад трочлана комисија у саставу Ђорђе Андрејевић Кун, Александар Крстић, пејзажни архитекта, и Братислав Стојановић обилазе стратиште и дају смернице како да се ту оснује меморијални парк”, истиче Јелена Давидовић, кустос у Спомен парку "Крагујевачки октобар".
“Мислимо да нису погрешили да цео простор, иако је то гробно место жртава саме трагедије, буде уређен као меморијални парк шума и да посетилац својом шетњом одаје почаст жртвама”, каже Маријана Станковић, директорка Спомен парка "Крагујевачки октобар".
И тако већ седам деценија. Годишњица обележена изложбом “Место сећања”.
“Спомен парк Крагујевачки октобар по први пут излаже на отвореном. Њу чини 12 хронолошки поређаних панела који говоре о историјату ове установе”, наглашава Никола Говедарица, кустос у Спомен парку "Крагујевачки октобар".
Чувару сећања на око 3.000 стрељаних у Крагујевцу и околини.
“Нажалост, имајући у виду оно што се дешавало у Другом светском рату на територији некадашње Југославије, пре свега геноциде почињене над Србима, Јеврејима и Ромима, постоји потреба да се тај простор премрежи сличним институцијама које у својој основи имају за циљ не само неговање културе сећања, већ пре свега образовање и сензибилизацију савремених генерација”, наглашава Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
Крагујевац памти и сећа се. Из града страдалника, вечита порука мира. Шаље се од 1963. сваке године 21. октобра покрај Споменика стрељаним ђацима и професорима.
Коментари