Прибој: Стари камиони ФАП-а и даље крстаре

Најпрепознатљивији и најмасовнији модел ФАП био је модел 1314. Први је произведен 1962. године, а производња је трајала чак четири деценије. И данас је заступљен, дрвосече не могу да замисле посао у шуми без овог ФАП-а.

„Ево 20 година је код мене овај жути камион, први ми је камион са којим сам почео радити. Дете сам био кад сам трчао за тим камионима и гледао ко ће ме ставити да се возим, да тако. То је било, био је пун град тих камиона. Мада сад мање и мање посла. Људи који су то раније возили су отишли у пензије", наводи Бобан Бошковић из Прибоја.

Љубав према Фаповим камионима Бобан је пренео и на сина Бориса.

„Моћан је и за шуме и за пута и за све", додаје Борис.

„Али никад ме он није оставио, нигде нисам да сам отишао негде да се нисам вратио у град са њим", наставља Бобан.

„За ФАП важи да је готово неуништив. То на неки начин само показује квалитет производа, који је ФАП испоручивао како за домаће, тако и инострано тржиште", истиче проф. др Милутин Живковић в.д. генералног директора ФАП Прибој.

Било је то ипак у златно доба фабрике аутомобила у Прибоју која је некада имала седам хиљада запослених. Данас ФАП води инжењер богате каријере, којем је ту било прво запослење 1981. године.

„Надамо се да ће ФАП да се врати на стару славу. То ће сигурно да буде пропраћено и бољим личним дохоцима, примањима и привилегијама", наглашава проф. др Милутин Живковић, в.д. генералног директора ФАП Прибој.

„Прибој је настао, настанком фабрике, а фабрика је настала на темељима љубави. Ту љубав је најпре донео директор ФАП-а Радмило Лавренчић, који је дошао овде са задатком да направи фабрику. Он је прво носио љубав према држави за коју је обављао тај посао, па љубав према народу овом овде, који је упознао у душу и који су њега прихватили као најрођенијег. Али, она главна љубав која је Радмилу дала посебан мотив, то је била љубав коју му је донела, његова касније супруга, тада сарадница, архитекта, која је дошла у Прибој, са намером да се испројектују одређени објекти, које је њој директор при првом сусрету дао у задатак", препричава Весна Југовић из Прибоја.

Иванка Беба Солдатовић тако је дала допринос и у изградњи Новог Прибоја, који је био Југославија у малом, али су у њему боравили и немачки стручњаци из Мерцедеса. У бившем магацинском простору поред пресераја данас се одвија модерна производња пластике. Извозни адут домаћег инвеститора из Пожеге.

„Производ који се може рећи да је повезан са аутоиндустријом и управо са камионима које је ФАП некада радио. Ово је катадиоптер за Даимлеров програм теретни, што приколица, што камиона. То је један део који се у потпуности израђује, може се рећи у Прибоју и специфична ствар је што управо три компоненте се набризгавају што се може рећи да је реткост да фирме раде трокомпонентно бризгање пластичних делова", наводи Милан Комарица технички директор „Инмолд" у Прибоју.

Управо на темељима гиганта данас стасавају неке нове генерације, које Прибој ипак препознају као град са бројним предностима за живот. Али највреднији су људи, поуздани, топли, срдачни, са особинама које су уткали са пуно љубави у десетине хиљада возила која и данас крстаре широм света.