Сталаћка клисура најзахтевнијa деоницa брзе пруге Београд–Ниш, пет тунела и седам мостова

Једноколосечна пруга на деоници Сталаћ–Ђунис изграђена 1884. године. Последњи пут реконструисана je пре пола века. Теретни возови сада иду 35 километара на сат кроз Мојсињске планине уз Јужну Мораву.

Предвиђена је реконструкција постојеће пруге и изградња новог колосека. Радиће се у две фазе, потписан је уговор са извођачем радова, у току су припреме за реализацију пројекта у другој половини године. Прво ће се радити тунел 4, најзахтевнији објекат у Сталаћкој клисури.

„Биће дугачак 3,3 км имаће још два приступна пута, још три евакуациона тунела. То ће бити један огроман и грандиозни објекат који ће коштати 41 милион евра. Имаћемо још четири тунела, дакле имаћемо укупно пет тунела који ће се налазити између Сталаћа и Ђуниса и они ће бити негде дужине скоро 7 километара. Поред тога између Сталаћа и Ђуниса имаћемо и седам нових мостова. Ти мостови ће бити дужине 505 метара, тако да ће 40 одсто читаве трасе нове пруге између Сталаћа и Ђуниса бити у тунелима и у мостовима", каже Ненад Станисављевић, пи-ар Инфраструктуре железнице Србије.

Што се тиче саме општине Ћићевац, која спада у ред неразвијених, брза пруга и Моравски коридор чија изградња је у току, требало би да донесу многобројне бенефите.

"Јако је важно за Ћићевац, Сталаћ као и до сада, остаје једно од најважнијих чворишта у Србији тако да је то важан потенцијал за развој наше општине. Надам се што већем броју приватника, привредника, нових фирми у нашој општини будући да ето ми смо сада идеално подручје за нека нова улагања и неке нове инвестиције будући да се гради Моравски коридор, Е75 ауто-пут и ево брза пруга", објашњава Мирјана Кркић, председница Општине Ћићевац.

Главни бенефит брзе пруге за све биће време путовања, јер ће се возови на железничком коридору кроз Србију кретатати брзином од 160 километара на сат.