Зашто нема прасади на сточним пијацама у Србији?

Разлика у цени прасади на сточним пијацама у Србији ових дана креће се од 350 динара по килограму живе ваге у Поморавском до 500 динара у Златиборском округу. Проверавали смо шта је утицало на формирање цена прасећег меса уочи предстојећих празника када је потражња много већа.

Упркос великој потражњи и наглом скоку цена, на сточним пијацама у Шапцу и Крушевцу понуда прасади и друге ситне стоке је мања него раније.

На сточној пијаци у Шапцу је опала понуда прасади. Последњих месеци је, кажу надлежни, тако. Дешава се да их готово и нема у продаји. Цена за килограм је од 400 до 450 динара. Сточари очекују да ће пред Васкрс коштати и 500 динара.

Промет је опао и на крушевачкој сточној пијаци која већ годинама слови за једну од најпосећенијих у овом делу Србије. Крупне стоке има. Суботом, када је пазарни дан, у просеку стотинак грла. Прасића и ситне стоке готово да нема.

„Краве су 2,30 евра. Зато и дотерам овде. Мало већа цена него код нас тамо. - Што се прасади тиче? - Па прасад су код нас 450-500 динара. Овде сам купио ову за 350“, каже Дарко Стефановић из Бајине Баште.

Већи број грла откупљују најпре кланичари, али је на сточној пијаци у Крушевцу заступљена и појединачна продаја по повољнијим ценама него у суседним општинама и градовима.

"Долазе накупци, ови за печењаре. Долазе са свих страна. И од Београда. И од Краљева, Чачка, Митровице. Са свих страна“, наводи Зоран Милановић из Вратара код Крушевца.

Пољопривредници су упозоравали да ће доћи до наглог скока цена меса и несташица на тржишту јер су и трошкови производње порасли. Цене кукуруза, соје и енергената су дупло веће него прошле године. Сточари у Краљеву су преполовили број товљеника сматрају у Удружењу узгајивача.

"Драстично смо смањили производњу. А на то је све утицао прекомерни увоз свиња, меса, прасади. Нажалост тако је. То је допринело смањењу, драстичном смањењу крмача и ми кад немамо довољно приплодног материјала, самим тим немамо ни товног материјала“, каже Зоран Милићевић из Сабора произвођача агро-привреде Србије.

Највећи кланичари су у проблемима. Тренутна понуда не задовољава њихове потребе. Од производње одустају многи индивидуални пољопривредни произвођачи.

„Ту су, пре свега, одустали ситни. Ситна пољопривредна газдинства којих је у Србији велики број. Затим су од тога одустали и мини фармери који су имали од 50 до 100 па и 200 грла. А нажалост, до одустајања је дошло и код великих фарми. Пар великих фарми је угасило своју производњу. Једни од тих смо и ми“, каже Миломир Тошовић, директор Котленика.

Цена стоке на сточним пијацама ипак варира у току године. Расте на пролеће уочи васкрса и првомајских празника и у периоду од октобра до краја године када су славе. Зауставиће се у току лета тврде упућени.