Еколошки изазов: како ће Зрењанин, Рума и Пожега решавати проблем санитарних депонија

На неколико десетина хектара смештених у непосредној близини магистралног пута ка Београду некада је била зрењанинска градска депонија. Санирана је 1986. Смеће је затрпано земљом и препуштено биолошкој органској деградацији, а сада близу четири деценије касније управо ће туда проћи траса новог цевовода из Индустријске зоне "Југоисток".

Градња цевовода и коначна санација зрењанинске депоније је двогодишњи пројекат укупне вредности 600 милиона динара. У питању је комплексан проблем који захтева мултидисциплинарни научни приступ због могућих последица по тло, подземне воде и животну средину.

“Сви процеси који су се могли десити везано за разградње су се догодили. Срећом није дошло до никаквих инцидената у смислу загађења, Бегеј је ту на пар стотина метара, подземних вода и слично. Она сада у принципу не представља никакав проблем, једино је питање како ће се тај део око чишћења решити, али технологија је толико напредовала да ви практично можете на лицу места вршити селектовање и издвајање чак корисних секундарних сировина из тог отпада без бојазни да дође до загађења”, каже проф. др Данијела Јашин из Високе техничке школе струковних студија Зрењанин.

На основу Јавног конкурса, Министарство заштите животне средине Србије одобрило је граду Зрењанину за прву фазу пројекта изградње цевовода и санацију депоније средства од 203 милиона динара.

“Рок за извођење радова је девет месеци, град Зрењанин има обавезу да ту још издвоји 50 милиона динара и очекујемо врло брзо и расписивање јавне набавке како је предвиђено уговором у сагласности са министарством и наравно након овог захтевног пројекта завршити прву фазу фактички коначне санације некадашње депоније”, објашњава Саша Сантовац из локалне самоуправе Зрењанин.

Прва фаза инфраструктурне санације некадашње зрењанинске депоније биће реализована током ове и наредне године. За ове намене средства Министарства заштите животне средине Србије одобрена су и општинама Рума и Пожега.