Како наћи и задржати доброг сезонског радника
Сезонски радници недостају за пролећне радове у пољима. Није новина да читаве породице са југа Србије због надничења долазе у Војводину, али јесте да се повећава број странца који раде на нашим њивама. Само прошле године, нешто више од хиљаду их је било ангажовано на пословима у пољопривреди.
Доброг сезонског радника, све је теже наћи и задржати. Перо Брдар из Кукујеваца, дуван производи на више од дведесет хектара. За бербу која траје неколико месеци, ангажује сезонце са југа Србије.
“Проблем је, неће то нико више да ради. - Како се сналазите? - Као и до сад. Обећавај, дај капару унапред, причај телефоном са неким, дајеш паре кога ниси видео. Једини начин то је. - Одакле све долазе радници? - Костолац, Бујановац, нешто из Ниша. Југ Србије, то долазе старији људи'', каже Перо Брдар, пољопривредник из Кукујеваца.
Надница је све већа, а радника све мање. Пољопривредници тврде да се квалитет рада странаца и наших сезонаца, не може поредити. Кажу и да се неки имали лоша искуства са њима.
“Никад не реци никад, али бих волео да док ја то будем радио, да то ипак буду наши радници. Другачије то, можете да се споразумете. Мој друг у Госпођинцима, ради исто производњу, ангажовао је раднике из Непала, и они су, једно јутро, нема их на послу. Тамо где спавају, они су нестали, то је велика група, и ви сте у проблему'', каже Радослав Добраш, повртар из Сремске Митровице.
Од 2019. када је почео са радом портал за евиденцију сезонских радника, пријављено је 2.000 странаца. Прошле године, су као и претходних- углавном брали воће.
“Они су најчешће долазили из Узбекистана, одакле је дошло преко 600 радника, и на другом месту по броју је Индија са нешто више од 300 радника. Страни сезонски радници у Србији су најчешће били ангажовани до сада на брању јабучастог и јагодичастог воћа и на пословима садње, сетве и жетве'', каже Јована Перић, сарадница за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.
Странци у Србију махом долазе у групама. Тако се организују и наши сезонци који неретко због рада у пољу на неколико месеци промене адресу становања.
“Ти велики, да кажем, власници пољопривредних газдинстава се домаћински односе према радницима, и обезбеђују им поред оне пријаве која је обавезна, обезбеђују им и остале потребне услове за живот, рад, смештај, храну'', наводи Душица Павловић из Агенције за рурални развој Сремска Митровица.
Мањак надничара, утицао је на промену сетвене структуре код многих пољопривредника. Број пријављених сезонских радника се повећава, у просеку их је око 35.000 годишње. Портал за евиденцију највише користе послодавци из Војводине и Централне Србије.
Коментари