Када дисциплиновање деце - прераста у насиље?

Родитељи се као злостављачи јављају у 95% случајева. Иако је устаљено мишљење да је реч о прихички поремећеним особама, у 80 до 90 одсто случајева ради се о зрелим и одговорним особама, резултат је истраживања психолошкиње Бојане Танкосић, која каже да нема прецизних увида у распрострањеност насиља према деци у породици, због специфичности породице као мале интимне заједнице. 

“Типични симптоми последица трауматизма огледају се у појави депресије, агресивности, анксиозности, затим ограничене способности перципирања властитих и туђих емоција и понашања, склоност потисквању емоција, ограничено емоционално искуство, затим може бити и делинквенција", објашњава Бојана Танкосић, психолог.
Адекватан приступ жртви мора бити приоритет, како би се избегла секундарна виктимизација, а помогао процес опоравка.
“Оно што доприноси, односно оно што повећава ризик од ретрауматизације јесте негативна реакција како стручњака, тако и других чланова породице, односно незлостављајућих чланова породице у вези са оним шта се догодило, затим понављајућа питања од различитих стручњака затим на различитим локацијама, као и дужина самог судског процеса", наставља Бојана Танкосић, психолог.
Законодавна политика је последњих година пооштрена, посебно када је реч о кривичним делима где су жртве деца. За тежи облик овог дела, прописана је затворска казна између 2 и 10 година, док је за силовање деце, запрећена казна доживотног затвора. Струка посебно истиче важност закона о спречавању насиља у породици.
“Ту полиција има могућност да изрекне хитне мере извршиоцу насиља, и да удаљи насилника из дома или да му изрекне хитну меру забране приласка и састајања са жртвом насиља. Уколико се ради о детету, дете се смешта у неку другу породицу, хранитељску или сигурну кућу, или о њему наставља да брине неки други члан, који није наравно починио насиље", наводи др Гвозден Гргур, адвокат.
Из Покрајинског секретаријата за Социјалну политику, кажу да је главни облик заштите деце нулта толеранција на насиље, а обавеза државних органа, организација и установа, да својим деловањем подижу свест о овој важној теми. Податке о броју жртвама насиља, пријављених и процесуираних на територији АП Војводине, прикупља и обрађују Покрајински завод за социјалну заштиту.
У току 2022. године пријављен је 2061 случај деце жртава насиља. Од тог броја у 264 случаја, Центар за социјални рад је покренуо мере заштите према деци.
У саопшењу додају да је неопходно пријавити сваки вид насиља над децом, анонимно или лично, након чега следи хитна реакција надлежних органа.