Како да мали произвођачи свиња повећају број товљеника

У шабачким селима је више празних него пуних обора. Због нестабилне откупне цене товљеника и скупих житарица, многи фармери су смањили број грла или потпуно угасили производњу.

„Ове мере што је донело министарство, нама ситним произвођачима не иду наруку. Видећемо за 100 дана шта ће се десити. Али, ја сматрам да се неће поправити у производњи свиња ситуација. Све док не будемо сели за један сто, произвођачи, прерађивачи потрошачи и трговци”, каже Миливој Живановић из Табановића.

„Увоз прасади и телади без царине, не само да држава губи милијарде, тиме се гаси и ово мало сточног фонда. А знамо да у пољопривреди нема места, нема рада без сточарства. Много малих је нажалост погашено, који су чинили 90% производње у сточарству”, наводи Зоран Милићевић, председник Сабора произвођача агропривреде Србије.

У оборима је и знатно мање крмача, због тога недостаје и квалитетне прасади за тов.

Прасад углавном увозе већи фармери, и то из Данске. О овој теми пред камером нису желели да говоре, али су нам у телефонском разговору рекли да ће укидањем царине уштедети око пет евра по прасету.

Повећање сточног фонда, циљ је државе. Због тога се одриче прихода од царине од 5 одсто и заштитне таксе од 8,7 динара по килограму.

„Ми имамо минус око милион прасади у овом тренутку. У неким нестабилним ситуацијама је најнеопходније да имате основне животне намирнице, а ми свакако немамо довољну количину свињског меса коју потрошимо, из тог разлога је увозимо. Идеја је да се што више тога гаји у Србији”, каже Јелена Танасковић, министарка пољоприведе.

Док чекају ефекат нове мере која важи читаву ову годину, сточари у Мачви бележе нове губитке. Цена товљеника је у паду, и нижа је од 200 динара.