Где се налази најдужа улица у Србији - "Новосадска", али није у Новом Саду
Најдужа улица у земљи не налази се ни у једном од већих градова Србије. Име јој је Новосадска, али повезује Бачки Јарак и Темерин и стара је више од два и по века.
Од СФРЈ, променила је име више пута, међутим, један податак је непромењен - са 12,5 километара пута и више од 800 кућних бројева, и даље држи рекорд као најдужа у Србији.
У делу који припада Бачком Јарку, Новосадска улица има 146 кућних бројева, затим пауза, табла за Темерин, и бројање поново може да се настави, овај пут од броја два до 694. Али на граници ова 2 војвођанска места, многима се заврти у глави, па староседеоци забораве ком месту припадају, а путници намерници, где су се тачно запутили.
"Често се дешава да сврате ту код нас, код мене или код ћерке, која је преко пута, зато што не знају где је граница између Темерина и Јарка", каже Јохан Валрабенштајн, из места Бачки Јарак.
Јохан Валрабенштајн, последњи је Подунавски Шваба у Бачком Јарку. Његова кућа, једна је од најстаријих, а преци су му овде од оснивања места 1787. године.
"Прво име улице које сам ја запамтио је била Стаљинова, то је било до '48, онда кад смо се посвађали, онда је постала Титова, па онда смо неко време имали Титову, па онда када смо се поново посвађали сами са собом,онда је постала Новосадска", истиче Јохан Валрабенштајн.
Ретки су они који се усуде да је пређу пешке, али за 81 годину Јохан то није урадио један пут:
"Не, да не кажем сто пута, али најмање једно хиљаду пута."
На питање колико је времена потребно да се прође целом улицом и Темерин и Бачки Јарак, Јохан одговара: "Мислим да треба једно четири сата, а мени би требало двоструко више".
Била је и прва станица поштанских кочија из Беча. Данас би била претесна за све поштаре Новосадске улице.
"Нас 4 поштара делимо ову једну улицу. Можемо да се сретнемо ако иде колега са друге стране, пошто другу страну носи још трећи колега који је пети рејон, па онда можемо да се сретнемо код семафора или на другој страни што он носи", објашњава Золтан Бакош, поштар из Темерина.
Шири се од времена Марије Терезије, када се није знало за црвено светло и саобраћајну гужву.
"Оно што сад људи јако примећују, то је тај јако френкфентан саобраћај, то је оно по чему нас сад запазе, и по чему и знају да је најдужа улица, што кажу- никад изаћи из ње. Људи који дођу са стране, налазе квалитетне садржаје у овој улици, то је оно што је нама битно", наводи Зоран Говедарица, из Туристичке организације општине Темерин.
Мука је нервозних возача, али и гушт за свачији укус, јер ту су стара здања, куће разних архитектонских стилова, али и цркве које сведоче о утицају многих народа. Два места, а један комшилук којим, уколико кренете пешице, у ногама ћете макар за друштво, имати једну добру причу о рекорду.
Коментари