Врање: Фестивал пантомиме отворила инклузивна представа "Тихи гамбит"

На сцени се не види разлика, није битно да ли пантомимичари чују или не, битан је покрет, и емоција. Међу њима и они који су претходних година већ глумили, и њихови пријатељи, спремни да дају подршку. 

‚‚Сваки пут нам буде више занимљивије и лепо је, једно велико искуство за мене", каже Дуња Стевановић, пантомимичарка. На питање да ли се сретала пре тога са пантомимом, одговара: "Јесам, пре две године сам глумила етиду Кавез".

"Волим ово да радим, волим да помажем удружењу, ја сам члан удружења, али сам чујући, волим да им помажем, то су дивни људи и они једва чекају овај фестивал", каже Горан Стојилковић, пантомимичар.

Редитељ Трајче Гјоргиев, добитник првог ‚‚Златног фантома‚‚ од почетка фестивала преноси уметност покрета члановима организације глувих и наглувих. Сада је, каже, лакше, а пантомима је променила њихове животе.

‚‚Најважније је било да откријемо те људе, да успоставимо тај контакт, прво међусобни, а онда да упознамо њих са околином, околина њих, онда у позориште смо почели да убацујемо и чујуће, људе који су из града, који се баве културом", наводи Трајче Гјоргиев, редитељ.

Снежана Симоновић, секретар организације глувих и наглувих додаје: "Учествују у представи где је основа покрет, мимика, изражајност, што је њима веома блиско, јер користе у контакту са другим људима, користе свој знаковни језик".

Пре десет година покренут је фестивал, верују да уметност може избрисати разлике међу људима.

‚‚Да са друге стране глуви људи у Врању постану видљивији, да покажу да могу исто као и чујући, у неким стварима да су и бољи од чујућих људи, ми смо за ових десет година успели у томе", истиче Небојша Новковић, директор Фестивала.

До краја фестивала Врањанци ће моћи да виде „Хомо Американус", румунског уметника Паула Чимпојера и ‚‚Мушкарци су другачији, жене још више‚‚ Дамира Дантеса из Швајцарске.