Сећање на Ахмеда Адемовића

Његово јунаштво је епско, војнички подвиг непревазиђен, живот тежак и мучан као и живот његових сународника који само звук трубе може да опише. А труба коју Ахмед Адемовић није испуштао из руку од кад се родио одлучила је Кумановску битку. Домишљат и лукав када је битка на Зебрњаку улазила у одлучујућу фазу преобучен у униформу турског војника Ахмед је прешао преко ничије земље и одсвирао сигнал за повлачење турској војсци. Свирао је толико гласно да су трубу чули и спрски војници којима је Ахмед затим одсвирао знак за јуриш. Остало је историја. Ахмед се вратио у Лесковац и своје Подворце. Трубу је оставио 1941. када су му Немци стрељали два сина, а њега као носиоца Карђорђеве звезде поштедели.

"Ту је био дуд под којим је он седео тако да више људи причају како је он био доста строг и није давао деци да ломе гране", каже Владимир Амзић, Дом културе Рома.

О Ахмеду Адемовићу дуго се ћутало. Млади историчари се труде да негују сећање на хероја који је задужио Србију и Лесковац. На дан завршетка Кумановске битке посетили су његов гроб, а биће организован и историјски час.

"Централна улица поред Дома културе Рома може да понесе његово име јер је био њихов суграђанин, онај који је живот провео и који је 1963. умро у том делу града Лесковца", предлаже Владимир Петковић, историчар.

Писац Саша Стојановић је Ахмедову животну причу преточио у роман "Пут за Јерихон" који је адаптиран у драмски текст. Лик Лесковачког хероја у монодрами с поносом тумачи глумац Драгослав Гиле Бранковић.

"Пробали смо да један епски лик Ахмеда Адемовића забележимо за вечност јер се заиста ради о епском јунаштву и античкој трагедији", наводи Саша Стојановић, писац.

"Жеља ми се испунила, да је тешко - тешко је, али је уживање веће", задовољан је глумац Драгослав Гиле Бранковић.

Бити вољен од неког вам даје снагу, а волети неког вам даје храброст. Ахмед Адемовић је волео Србију, волео Лесковац, своју децу свој народ. Зато је његово јунаштво вечно и сија као светионик слободарског духа наше државе.