Панчево: Фестивал ракије

Ове године у Србији имамо 950 регистрованих дестилерија, што је за 150 више него лане. Осмочлани жири 25 дана је оцењивао 1474 узорка ракије из 7 земаља. Македонци су познати по производњи лозоваче:

"Код нас се више производи лоза зато што сам из Кавадараца, а то је Тиквешки регион и воћне ракије које ви овде производите код нас тек сад долази", каже Панче Арсовски из Македоније. 

Јожеф Мутх, из Мађарске каже да се и у Мађарској на сличан начин прави ракија: "И ми више водимо рачуна о квалитету него о квантитету. Највише правимо воћне ракије и дошао сам да је упоредим са својим пријатељима из Војводине због којих сам и дошао".

Да би ракија била врхунског квалитета најважније је одабрати добро воће од којег се прави, а каква ће бити зависи и од тога где се и колико дуго чува:

"Моја улога у производњи је да скупљам добре и здраве шљиве које се одлажу у бурад да би сазреле за печење ракије", наводи Драгица Тошић, из Књажевца.

"Моје ракије су старе од 25 до 35 година. Стоје у храстовим бурадима од 5 до 7 година и после одлазе у прохром или стакло, по мени стаклене посуде су најбоље", објашњава Славомир Цаки Тошић, из Књажевца.

У јужном Банату сваке године све је више домаћих произвођача ракије који се све чешће одлучују да брендирају свој производ:

"Постоје специфичности сваког региона, па и овог нашег и што се тиче ракије може бити препознатљив. Одавде проистиче велики број људи који добро и квалитетно праве ракију. Велики број њих се припрема за поступак регистрације, тако да ћемо ускоро имати озбиљно тржиште квалитетних ракија", сматра Армин Тот, организатор фестивала. 

На фестивалу су биле изложене и квалитетне посуде и савремене машине за производњу ракије, а учесници из наше земље и из иностранства могли су да размене своја искуства и сви су се сложили да ниједна ракија није добра ако се превише конзумира.