Зашто Србија не користи довољно биомасу као енергент?

Нема организованог откупа жетвених остатака из атара Жабља за пелет или за биогасна постројења, каже пољопривредник Иван Капетанов. Све се искористи за сточарство или се заоре.

"Ми нашу сламу дајемо локалним сточарима. Они нама дају стајско ђубриво, јер ми сами не држимо стоку. Не бавимо се тиме дуги низ година. Тако да је нека компензација", каже Иван Капетанов, пољопривредник из Жабља.

Тренутно имамо 34 биогасна постројења за струју која углавном користе силажу и стајско ђубриво. Инсталирана снага им је 33 мегавата годишње. Та технологија је прилагођена фармама. Постоји и алтернатива која троши сламу и суве остатке са њиве уз коришћење индустријских технологија.

"Вабио технологија не треба стајњак уопште, може да користи само сламу. Рецимо седам хиљада тона сламе нам је потребно за један мегават. За фармерске биогасне технологије потребно је за један мегават до 17.000 тона силаже и неколико хиљада тона различитог стајњака", наводи Душко Бошковић из предузећа "Вабио холдинг" Србија.

Биомаса је кабаста, па је превоз до погона прераде преко 50 километара – трошак.

"Да би биомаса могла да се превози на адекватан начин, да би то било исплативо на први начин, ми морамо да имамо посебна специјализована возила која подразумевају превоз количине веће од двадесет тона, што је данас карактеристично", истиче Наташа Рубежић, председница Националне асоцијације за биомасу.

Биомаса ће добити на значају тек када порасте цена електричне енергије, што ће се неминовно десити, процена је учесника конференције о обновљивим изворима енргије која је одржана у Новом Саду.

"Паралелно са продукцијом биомасе као енергента морамо да подижемо систем приступа зеленом новцу и приступа финансирању опреме и инфраструктуре која је потребна за коришћење биомасе", наглашава Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Са 3,5 милиона хектара обрадивих површина за ратарство у Србији остане више од 12,5 милиона тона биомасе.