Јужњачки темперамент као инспирација
Знате приче, али и укусе роштиља, пеглане кобасице, ајвара и качкаваља. То су познати брендови, ипак свега тога не би било да није људи специфичног темперамента. Маја Мијалковић ће вам дати савете како да то јужњачко препознате.
Јужњаци су весели због туге, а за тугу и сету је остала и дан-данас турска реч – дерт. Тегобу тешког и сиромашног живота, под Османлијама, јужњаци су преточили у мелодије – молске и поетске и у приче, које су служиле за аманет. Жал за младост, до данас је остао метафора животне енергије, коју старост црпи неумољиво, а маестрално у својим делима описао Бора Станковић.
"Он је успео и да проникне, што је можда и најтеже у српској књижевности, у људску душу. Као мали је говорио да жели да буде књижевник, а да његово дело кад напише једнога дана, читаоце доведе до суза. Сложићете се да је у томе успео", каже Лидија Илић из Музеја куће Боре Стенковића.
Овде су емоције јаке и гласне. Када се изражавају кроз трубу, шаљу вибрације надалеко. Непоновљиви Фејат Сејдић, направио је од Бојника код Лесковца царство трубе.
"Ако тај посао, трубу свирате само ради новца или не знам како другачије да назовем, онда ништа нисте урадили. Ако немате љубав за њу, посебну љубав, не ону љубав коју имамо према супрузи или неком другом, али једноставно она тражи љубав. Ако је не свираш из душе, она неће свирати као што треба", сматра Елвис Бајрамовић, трубач из Бојника.
Многе музичке школе у Србији, носе име Војислава Вучковића, али је мало познато да је он рођени Пироћанац. Још неколико Пироћанаца, оставило је неизбрисив траг у српској класичној музици.
"Најзначајнији представници музичког стваралаштва из нашег краја су Војислав Илић, Војислав Вучковић, Драгутин Гостушки и Боривоје Поповић. Оно што је можда најзанимљивије јесте, да сви они имају не једну већ две заједничке црте, а то је да су сви били композитори и да су сви неговали хорско стваралаштво", наводи др Емилија Поповић, музиколог.
Ниш је имао привилегију да изнедри једног од најбољих џез и соул певача у Европи – Шабана Бајрамовића. Са њим је ромска музика из кафане изашла на велике концертне сцене.
"Све што је стварао, стварао је у моменту. Ништа никад није темпирао, нити планирао, јер да је планирао своју каријеру, да је било где у свету био, у неком већем светском центру, он би био светски певач", каже Небојша Саитовић, музичар.
Mожда вам је сада, мало јасније, зашто су јужњаци тако темпераменти. Заједничка нит им је да све раде из душе. Зато, са Нишлијама се не надмећите у певању, са Лесковчанима у игрању, а са Врањанцима ни у певању, ни у игрању. Чак и Пироћанци, неправедно оклеветаним као шкртице имају узречицу да мерак цену нема.
Коментари