Опстанак мале сеоске школе у селу Пауне надомак Ваљева

Само Марко Максим, ученик 3. разреда и његов брат Стефан, предшколац, похађају четвороразредну школу у Паунама надомак Ваљева. Породица Никић пре неколико година доселила се из Новог Сада.

„У учионици нашој има прозор и ја погледам кроз прозор - њива. У граду погледаш кроз прозор - зграда", каже Марко Максим Миловановић, ученик 3. разреда.

„Нема пуно деце, празна је школа и сви покушавају да би имало пуно деце", каже предшколац Стефан Никић.

Тијана Никић, желећи да мала сеоска школа, коју похађају њена деца, опстане, почела је да волонтира у њој. Брине о хигијени и активно учетвује у оплемењивању простора.

„Кад су најрањивије године и најтананији узраст да ми водимо децу? Ми смо баш зато из града дошли у село да би овакве услове имали", каже Тијана Никић.

Мештани Пауна који имају децу од 6 до 11 година углавном се одлучују да их воде у матичну, Основну школу „Владика Николај Велимировић" у Ваљеву. Тако је број издвојених одељења преполовљен.

„У овој школској години од 1. до 4. разреда имамо седморо деце, везано сад за Пауне, која овде иду у школу, а то би, рецимо, могла бити деца која би ишла тамо у школу. Разлози јесу различити. Значи, неког повуче старији брат, неког млађе дете, некога, можда, услови који нису били толико баш привлачни за родитеље", истиче Тамара Мандић, педагог ОШ „Владика Николај Велимировић".

Учитељица Мирјана Расулић у овој школи ради од 1985. године. Дошла је из града и постала мештанка Пауна. Знајући предности индувидуалног са децом, желела би да школа опстане.

„Свакоме можете да посветите сасвим довољно пажње. Ја тачно знам на којој страни дете пише следећу наставну јединицу. Ето, до које мере ја знам и пратим њихов рад", наводи Мирјана Расулић, учитељица.

Школа је оронула, али запослени су вољни да уреде сваки кутак. За ваљевску ОШ „Владика Николај Велимировић" она је добро место за наставу у природи и различите креативне радионице.