Век од уједињења српске цркве у Сремским Карловцима

Сремски Карловци значајни су и за Српску православну цркву, јер је овде, пре тачно стотину година, обновљена српска патријаршија, односно уједињене су покрајинске у данашњу Српску православну цркву. Баш у овом двору је уз Београд и Пећку патријаршију, устоличен и патријарх новообновљене СПЦ.

На истом месту, као и пре 100 година, обновљен трон на коме је седео први патријарх уједињене цркве, архиепископ београдски и митрополит Србије, Димитрије. 154 године пре тога, српски народ је без јединствене цркве и њеног поглавара. Након што су Турци 1766. године укинули Пећку патријаршију настају покрајинске цркве, а православни Срби расејани су у шест црквених области.

"И оне су се саме по себи руководиле. Није било заједничарења, нису имали поглавара цркве. Тамо где је поглавар цркве, тамо је јединство", каже владика Василије, епископ сремски.

Стварањем Краљевине СХС, стекли су се услови и за уједињење цркве. Епископи свих црквених области окупљају се на четири конференције, а баш у Сремским Карловцима, на Дан Сабора Срба светитеља, у недељу 12. септембра 1920, проглашавају уједињење СПЦ и њено уздизање у степен патријаршије.

Карловачка митрополија изабрана је за овај догађај јер је један од најјачих стубова разједињене цркве, са посебним степеном аутономије и својим патријарсима.

Патрихарх је устоличен и у Београду, а затим и 1924. године у Пећкој патријаршији, уз присуство Александра Карађорђевића, једног од иницијатора уједињења. Пре овог чина и њему, али и обновљеној СПЦ, било је потребно признање и других црква.

"Као прва у том процесу је свакако била Цариградска патријаршија, онда је она одговарајућим документом који се зове Томос прихватила ту одговарајућу стварности", каже Јован Милановић, ректор Богословије у Сремским Карловцима.

Томос је стигао 1922. године и зато ове СПЦ обележава два значајна датума, проглашење патријарха и добијање Томоса.