Шта је природа даровала горњој Жупи?

За разлику од доње, винородне Жупе, која и по броју становника и по површини заузима већи део александровачке општине, горња се најпре открива заљубљеницима у нетакнуту природу и планинске врхове. Њени потенцијали последњих година привлаче све већи број туриста.

Најлепши поглед на Горњу Жупу пружа се са града Козника. Утврђења које већ седам векова господари долином реке Расине, са Жељином, Гочом и Копаоником у залеђу. На туристичкој мапи Александровца незаобилазна тачка.

"Све више упита имамо за активни вид туризма. Само на неких пар километара одавде имамо више од 20 врхова преко 1.000 метара, са прелепим пешачким стазама, бициклистичким стазама. Стварно је природа овде донекле нетакнута. Ми овде користимо термин да је то припитомљена дивљина долине реке Расине", каже Владимир Рашковић из ТО Александровац.

Под бедемима Козника заталасала се Горња Жупа. Шуме, пашњаци и воћњаци. У десетак села живи трећина становништва александровачке општине.

Миланка Пљакић из села Плоче наводи да се већина домаћинстава бави пољопривредом: "Малине, кромпир, вишња, шљива, купина. Све што постоји живи човек да има, то радимо, све што постоји да се може посади. И добро рађа."

Воће и шумски плодови из хладњача и прерадних погона горње Жупе одлазе широм Европе, а риба из Расине и оближње Загрже, на домаће трпезе. У пет рибњака од Митровог Поља до Плеша, годишње се произведе од вагон и по до два пастрмке.

"То је чиста вода, богом дата. Ова иде са Гоча, ова друга са Жељина, значи може, што се каже, да се пије у горњем току. Пастрмка воли чисту воду. Овде имамо и шарана", каже Драган Филиповић из рибњака у Митровом Пољу.

Квалитетна риба привукла је госте, па су многи пољопривреду заменили угоститељством. Уз петнаестак ресторана у горњем току Расине, све је више домаћинстава која нуде смештај.

"Највише им се допада ова овде речица, овај мир овде поред ове овде чисте, гргутаве реке, може да чујете само пој птица, зрикавце и ову прелепу тишину", каже Дејан Вулетић из Митровог Поља.

На 700 метара надморске висине, на породичном имању Луковића у Митровом Пољу, ничу нови смештајни капацитети.

"Вода је чиста, из природе, из камена, ваздух да не говорим. Хемије никакве нема.Ово ће ту бити један пуњач за организам. Као кола кад будемо отерали да пунимо на струју , тако ће овде бити за људски организам. Живот леп, благ", сматра Зоран Луковић из Митровог Поља.

И жито под каменом воденичног точка здравије је у малом. Од стотину поточара на Расини десетак их и даље меље, уз клепет витлова и хук реке која у горњој Жупи живот значи.