Корак по корак до Огњеновог корака

Осмех не силази са његовог лица као да се на посрнула плећа није налегао терет болести и борбе. Задивљују снага и зрелост десетогодишњег Огњена Стојановића. Kажу да je велики борац, он то потврђује и додаје да све може да издржи.

Дијагнозу мишићна спинална атрофија добио је са две године. Прву дозу лека спинраза тек са шест и по, после упорне борбе родитеља деце са овом болешћу. Пред њим је шеснаест терапија, али истовремемно кренула је и дуготрајна рехабилитација. Свакога дана по четири сата проводи на физикалној терапији у нишкој приватној клиници.

„Много се уморим, баш много. Сада могу сам да устанем, могу сада кад ходам да померам сам ноге, сад могу да дигнем руку пре нисам могао", задовољан је Огњен.

Четворочлана породица Стојановић живи од једне радничке плате. У борби за Огњенов самостални корак помаже им фондација „Буди хуман" али сваког првог у месецу намеће се питање - хоће ли успети да сакупе 300.000 динара. И готово сва неопходна помагала морају да купе.

„Колица смо платили 186.000 динара, једино што Завод покрива то је мидер који носи за кичму, а остало све ми купујемо. Гориво и не рачунам с обзиром на ове друге велике цифре, гориво је ситно. Битно је само да се напредак примећује? Да напредак се јако примећује. Огњен није могао да стоји, сада стоји уз помоћ вертикализатора", објашњава Маријана Стојановић, Огњенова мама.

За Огњена креће период без предаха. Поподне вежбе, преподне школа. Спреман је да изнова ређа петице. Ужелео се и дивних другара.

„Кад завршимо школу они ми помогну да убацим, да ставе на колица", додаје Огњен.

Само што се до школе стиже са муком. Завучена, уска, неуређена улица у Братмиловцу пуна је рупа. Издржаће ова мајка храброст све, али је помоћ месне заједнице и локалне самоуправе за решавање бар овог проблема добродошла.