Ко су млади љубичевски вишебојци?

Душан Јанковић из Пожаревца већ као дечак волео је коње и желео да постане полицајац када одрасте. Од волтижера, преко репрезентације ендјуранса и Љубичевског вишебоја постао је припадник коњичке чете у полицији и објединио своја два сна.

„Вишебој је још увек на првом месту јер је то задржало моју љубав према коњима и коњичком спорту, али није битан ни вишебој ни препоне ту мора да постоји љубав са животињом, тај спој", каже Душан Јанковић, полицајац и вишебојац.

Сличан пут је имао и његов колега Ненад Анђелић, који је остао засењен коњичком четом када их је први пут као дечак видео у Кнез Михајловој, а већ са шеснаест година се надметао у Љубичевском вишебоју.

„Не сматрам да ми је то посао већ искрено задовољство и љубав", истиче Ненад Анђелић, полицајац и вишебојац. На питање да ли то значи да је остварио своје снове, одговара: "Тако некако. Још само бар једна титула да се освоји".

У коњичку чету полиције радо примају вишебојце, али и тренер вишебојаца увиђа предности редовног јахања на послу.

„Више доприноси вишебој коњици јер имамо спремног човека који је већ заволео рад са коњима тако да је његовом надређеном лак задатак", наводи Милан Милошевић, командир коњичке чете полиције.

„Пре него што су отишли у полицију били су доста добри, али сада су сазрели као јахачи, као људи, комплетна зрела личност која не може да направи аматерску грешку", каже Раде Миловановић, тренер вишебојаца.

Иако је то данас реткост, Вишебојци и полицајци могу да буду само они који не знају за страх и који ће људе и коње штитити више него себе. Можда баш тај спој изнедри новог витеза Љубичева.