Производња сирка у Северном Банату

У Северном Банату суша је ове године однела половину рода кукуруза, a због све чешћих сушних периода ратари у Србији размишљају о промени сетвене структуре. Једна од биљака отпорних на сушу је сирак чије је зрно добра алтернатива кукурузу у исхрани стоке.

Сирак се код нас најчешће повезује са производњом метли. Ређе се на војвођанским њивама виђа сирак за зрно или силажу. У домаћинству Браниславе Мишков из Кикинде ове године су сејали сирак и испоставило се да нису погрешили. Имаће више приносе него код кукуруза, а сирак ће користити за исхрану стоке.

„Семе користимо за исхрану говеда, свиња и оваца. И птичари га користе за украсне папагаје и то. Али стабљику сирка користимо за сенажу. За прехрану, има доста целулозе, што нам добро значи за прехрану кабасте хране за овце и јунад", каже Бранислава Мишков.

Сирак је прилагодљив на велику сушу, наводе стручњаци. Погодан је за средине са полупустињским одликама или високим летњим дневним температурама.

„Сирак је, кад се погледају сетвене површине у свету, четврта биљна врста – гаји се на око четрдесет милиона хектара широм планете. То што код нас још није толико заступљен можемо захвалити добрим условима за узгој кукуруза. Тамо где кукуруз има проблема, појављује се сирак као алтернатива", истиче Роберт Немеш, из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Сирак може дати и седам тона семена по хектару. Код нас нема развијеног тржишта за овај усев, а процена је да сирка за зрно ове године има на око 1.000 хектара, углавном у Војводини.