Светозар Искић из Мајура, бициклом против инвалидитета

Боље окрећем педале него што ходам, точкови су ми сада и рехабилитација и рекреација. Сродио сам се са њима, каже Светозар. Пре три године био је непокретан, данас сваки дан Мајурским улицама у етапама пређе од 50 до 90 километара.

"Живот је здравље, кад нема здравље мора да се бори да оздрави, и то ме држи у животу и то ми даје снагу, вољу, даје ми све, зато прелазим те километре и зато ћу да проходам и руку ћу да опоравим десну и тако ће то бити добро како сам замислио", каже Светозар Искић, из Мајура.

Тежак мождани удар бившем привреднику и спортисти прекинуо је бројне планове, али не и жељу да не буде на терету ни себи ни другима. Упорност је покретач, подршка породице најбољи лек.

"Изгубио је моћ говора, сви екстремитети на њему, моторне функције биле су нула, био је буквално као биљка, ја сам га носио од кревета до тоалета, борили смо се са њим, имао је јаку жељу да настави са својим животом, да не буде више такав", истиче Василије Искић, син.

"Падао је безброј пута, бордили смо га све време. Били су то тренутци депресије, дизања, али никада није одустајао", наводи супруга Сања Марковић Искић.

Сада готово све може сам и свуда стигне. Уз бицикл и шака десне руке верује биће покретљивија. Каже: "Даје ми снагу инат кад ми неко каже да не могу и не волим никакаво сажаљење што сам инвалид. Не треба одустајати, треба се борити и на крају ће победа доћи, кад ће доћи треба време, треба много одрицања, много борбе, ако има борбе има и победе.

А његова нова победа је пут бициклом до манастира Тумане. Спремио је заштитну опрему, коначно пронашао адекватно седиште. На вожњу споредним путевима од преко 200 километара кренуће у септембру, са спортским духом и вером - зацртан циљ.