Француски кулинар представио Лесковчанима зачине из целог света

Без доброг зачина нема доброг јела. То најбоље знају лесковачки кулинари и гурмани који паприку додају скоро сваком јелу, а и спремају је како воле да кажу на сто начина. У лесковачком крају као уосталом и у целој Србији осим паприке, бибера, евентуално оригана други зачини скоро да се и не користе. Због тога је презентација зачина од Италије до Мадакаскара најпознатијег светског кувара из ове области Франсое Лијоте изазвала велико интересовање. Уз професоре и студенте гастрономије, пословни људи, власници ресторана.

"Највећи утисак ми је оставио сушени парадајз, прелепог је укуса. Нешто несвакидшње код нас", каже Владимир Тасић, из Лесковца.

Јована Манчић, из Лесковца додаје: "Мени соја сос паламари, најачи утисак".

Професор Лијота често борави у Србији. Воли српску кухињу, али му није јасно због чега се код нас користи тако мало зачина иако смо на раскрсници путева.

"Јела би била чини ми се много богатија и укуснија да користите зачине који су вам практично на дохват руке. Ви користите паприку бибер неке индустријске зачине за разлику од Турака који осим зачине са Балкана користе и оне са Медитерана и Азије. Због тога ја свој боравак у Србији и овде у Лесковцу видим као неку врсту мисије, наводи проф. Франсоа Лијота. На питање да ли воли паприку, одговара: "Не бих рекао да је волим, користим је, ја сам Француз, а ми волимо умереност".

Студенти гастрономије из Лесковца препознатљиви су по бројним признањима са међународних такмичења. Откривањем и комбиновањем нових, специфичних укуса значајно ће обогатити своје знање.

"Ту је палета зачина које је господин донео које ће оставити студентима и заједно са њима радити исте те презентације на вежбама од октобра", истиче проф. Момчило Цонић са Академије "Јужна Србија".

По зачинима који се користе може се дефинисати култура и порекло једног народа. Срби су навикли на јаке укусе. Можда је време да пробамо и нешто ново, умереније, не одричући се наших националних специјалитета.